• Amoebiasis (A06.-)
• Morbi intestinales protozoici alii (A07.-)

B50 Tropska malarija – Barska groznica ili groznica močvara
Malaria tropica

B50.0 Tropska malarija sa komplikacijama u mozgu
Malaria tropica cum compilcationibus cerebralibus

B50.8 Druga teška i komplikovana tropska malarija
Malaria tropica gravis et complicata alia

B50.9 Tropska malarija,neoznačena
Malaria tropica,non specificata

B51 Trećednevna malarija, uzročnik Plasmodium vivax
Malarija tertiana

B51.0 Trećednevna malarija sa prskanjem slezine
Malaria tertiana cum ruptura splenis

B51.8 Trećednevna malarija sa drugim komplikacijama
Malaria tertiana cum complicationibus aliis

B51.9 Trećednevna malarija bez komplikacija
Malaria tertiana sine complicatione

B52 četvrtodnevna malarija, uzročnik Plasmodium malariae
Malaria quartana

B52.0 četvrtodnevna malarija sa oboljenjem bubrega
Malaria quartana cum nephropathia

B52.8 četvrtodnevna malarija sa drugim komplikacijama
Malaria quartana cum complicationibus aliis

B52.9 četvrtodnevna malarija bez komplikacija
Malaria quartana sine complicationibus

B53 Druga malarija,parazitološki potvrđena
Malaria alia,per parasitologiam confirmata

B53.0 Malaria,uzročnik Plasmodium ovale
Malaria ovale

B53.1 Malarija, uzročnik Plasmodium simiae
Malaria simiana

B53.8 Druga malarija parazitološki potvrđena
Malaria alia,per parasitologiam confirmata

B54 Malaria,neoznačena
Malaria,non specificata

B55 Lajšmanijaza,uzročnik Leishmania
Leischmaniasis

B55.0 Lajšmanijaza trbušnih organa
Leishmaniasis visceralis

B55.1 Lajšmanijaza kože
Leishmaniasis cutanea

B55.2 Lajšmanijaza kože i sluznice
Leishmaniasis mucocutanea

B55.9 Lajšmanijaza,neoznačena
Leishmaniasis,non specificata

B56 Bolest spavanja ili afrička tripanozomijaza, uzročnik Trypanosoma sp.
Trypanosomiasis africana

B56.0 Gambijska tripanozomijaza
Trypanosomiasis gambiensis

B56.1 Rodezijska tripanozomijaza
Trypanosomiasis rhodesiensis

B56.9 Afrička tripanozomijaza,neoznačena
Trypanosomiasis africana,non specificata

B57 Chagasova bolest,uzročnik Trypanosoma cruzi
Morbus Chagas

B57.0 Akutna Chagasova bolest sa oštećenjem srca
Morbus Chagas acutus cum laesione cordis (I41.2*, 198.1*)

B57.1 Akutna Chagasova bolest bez oštećenja srca
Morbus Chagas acutus sine laesione cordis

B57.2 Hronična Chagasova bolest sa oštećenjem srca
Morbus Chagas chronicus cum laesione cordis (I14.2*, 198.1*)

B57.3 Hronična Chagasova bolest sa oštećenjem sistema za varenje
Morbus Chagas chronicus cum laesione systematis digestivi

B57.4 Hronična Chagasova bolest sa oštećenjem nervnog sistema
Morbus Chagas chronicus cum laesione systematis nervosi

B57.5 Hronična Chagasova bolest sa oštećenjem drugih organa
Morbus Chagas chronicus cum leasione organi alterius

B58 Toksoplazmoza,uzročnik Toxoplasma gondii
Toxoplasmosis

B58.0 Tokaoplazmoza oka
Oculopathia toxoplasmotica

B58.1 Zapaljenje jetre uzrokovano toksoplazmom
Hepatitis toxoplasmotica( K77.0*)

B58.2 Zapaljenje moždanica i mozga uzrokovano toksoplazmom
Meningoencephalitis toxoplasmotica (G05.2*)

B58.3 Toksoplazmoza pluća
Toxoplasmosis pulmonis (J17.3*)

B58.8 Toksoplazmoza sa oštećenjem drugih organa
Toxoplasmosis cum laesione organi alterius

B58.9 Toksoplazmoza,neoznačena
Toxoplasmosis, non specificata

B59 Pneumocistoza,uzročnik Pneumocystis carinii
Pneumocystosis

B60 Druge bolesti uzrokovane protozoama
Morbi protozoici alii

B60.0 Babezijaza,uzročnik Babesia species
Babesiosis

B60.1 Akantoamebijaza,uzročnik Amebe roda Acanthamoeba
Acanthamoebiasis

B60.2 Neglerijaza,uzročnik Amoeba,roda Naegleria
Naegleriasis

B60.8 Druge označene bolesti uzrokovane protozoama
Morbi protozoici alii,specificati

B64 Bolest uzrokovana protozoama, neoznačena
Morbus protozoicus,non specificatus

The post B50-B64 Bolesti izazvane protozoama appeared first on Svet Medicine.

Većina otkrivenih slučajeva je ograničena na tropske krajeve, a većina smrtnih ishoda za subsaharsku Afriku. Ime ”male aria” potiče od italijanske reči za “loš vazduh”.

Istorijat

•  Bolest stara preko 4000 godina
•  Prvi opisi u Kini, 2700 godina p.n.e.
•  Prvi simptomi opisani u Staroj Grčkoj (Hipokrat)
•  Rimljani joj daju ime koje u prevodu znači “loš vazduh” zbog verovanja da bolest nastaje zbog lošeg vazduha u močvarnim sredinama
•  Početkom 17. veka konkvistadori osvajaju Peru; po kraljici Perua koja je izlečena korom drveta i drvo je nazvano kinin
•  Uzročnik malarije, plasmodium, u krvi otkriva francuski hirurg u Alžiru, Alphonse Lavren 1880. godine (dobija Nobelovu nagradu 1907);
  Različite tipove uzročnika otkriva Camillo Golgi (1886)
•  Ronald Ross je otkrio da komarci prenose malariju (1898)
•  Prilikom izgradnje Panamskog kanala 1905-1906, procene su da je bilo između 20 i 50 hiljada obolelih

Epidemiologija

•  Bolest se javlja u krajevima gde klimatski uslovi pogoduju Plasmodiumu (vlažna i topla klima)
•  Izvor infekcije je zaražen čovek
•  Vektori (prenosioci) su ženke komaraca iz roda Anopheles
•  41% svetske poulacije danas živi u malaričnim područjima (Afrika, Azija, Srednji Istok, Centralna i Južna Amerika)
•  700.000 – 2,7 miliona ljudi godišnje umire od malarije, 75% od te cifre su afrička deca
•  Od 1964. nema autohtone malarije na našim prostorima
•  Danas se malarija kod nas javlja samo sporadično (importovani slučajevi), najčešće kod naših ljudi – turista ili radnika u malaričnim područjima.

Etiologija

Malariju izaziva protozoa Plasmodium:

•  Plasmodium vivax (Malaria tertiana)
•  Plasmodium malariae (Malaria quartana)
•  Plasmodium ovale (Ovalna malarija)
•  Plasmodium falciparum (Malaria tropica)

Patogeneza bolesti

Plazmodijumi imaju sledeći životni ciklus:

1.  Polni ciklus, u komarcu (sporogonija)
2.  Bespolni ciklus, u čoveku (šizogonija):

a) egzoeritrocitni ciklus (u jetri)
b) eritrocitni ciklus

Kada sporozoiti uzročnika malarije uđu u krvotok, dospevaju do jetre, ulaze u hepatocite i u njima se aseksulano razmnožavaju. Bolest je kroz tih 8-30 dana najčešće asimptomatska. Kod P. vivax i P. ovale jetrena faza može latentno trajati i do 1,5-3 godine. Kod P. vivax merozoiti prelaze u hipnozoite koji u hepatocitima miruju nekoliko meseci (6-12 obično) pa do tri godine. U ćelijama jetre nastaju brojni merozoiti koji nakon raspadanja ćelija jetre ulaze u eritrocite. U eritrocitima paraziti se ponovno aseksulano razmnožavaju. Poprimaju oblik prstena, zatim rastu u ameboidni oblik iz kojeg nastaju shizonti sa 8 do 24 merozoita svaki. Oni ponovno izlaze iz ćelije te ulaze u nove eritrocite. Takvim talasima periodične masovne invazije novih eritrocita, značajno se povećava količina uzročnika, dok se klinički prati porast telesne temperature. Deo parazita u eritrocitima prelazi u polne gametocite koji nakon što komarac popije krv, u komarčevom digestivnom sistemu započinju novi ciklus. U ćelijama jetre i eritrocitima parazit je dobro zaštićen od imunološkog odgovora. Zaražene eritrocite ipak uklanja slezina. P. falciparum na eritrocitima izražava adhezivne proteine zbog čega se lepi na malim krvnim sudovima i uzrokuje začepljenje mikrovaskulature.

•  Razaranje eritrocita → hemozin iz hemoglobina
•  Toksično oštećenje tkiva parazitima
•  Mehaničko začepljenje krvnih sudova slepljenim eritrocitima → ishemija tkiva
•  Imunološke reakcije
•  Javljaju se hemolitički ikterus (zbog indirektne hiperbilirubinemije), normocitna normohromna anemija sa anizocitozom, leukopenija, monocitoza.

Patohistologija

•  Makroskopski: kongestija jetre i slezine, krvarenja u organima i serozama, u mozgu.
•  Mikroskopski: degenerativne, ishemijske promene, nekroze i sitne hemoragije, hiperpigmentisane seroze i makrofagi, hiperplazija pulpe slezine.

Klinička slika

•  Inkubacija najčešće iznosi 10-12 dana (može i 8-23); ponekad, mada redje i do 5 nedelja
•  Stadijum primarnih malaričnih napada
•  Period latencije
•  Stadijum recidiva

Stadijum primarnih malaričnih napada

•  Bolest počinje invazivnim inicijalnim stadijumom, temperatura naglo skače, ostaje kontinua par dana, potom remitentna praćena opštim infektiv- nim sindromom.
•  Malarični napadi se javljaju periodično, u fazi destrukcije eritrocita i praćeni su:
  •  groznicom, drhtavicom
  •  naglim skokom temperature
  •  opštim infektivnim sindromom
•  Po završetku napada dolazi do profuznog znojenja i potom naglog pada temperature.
•  Kod malarije izazvane sa P. vivaxom, P. malariae i P. ovale, napadi traju 9-11 sati
•  Intervali u kojima se tegobe javljaju su 48 sati kod P. vivax i P. ovale, a 72 sata kod P. malariae.
•  Primarni malarični napadi mogu biti praćeni slabim bolom u predelu jetre (pleokolija), povraćanjem žuči, bolom u želucu, febrilnim herpes labialisom.

– BILIOZNA REMITENTNA GROZNICA:

• Remitentne temperature sa povraćanjem žuči, bolovima pod desnim rebarnim lukom, ikterus, hiperholična stolica, taman urin, hepatosplenomegalija 

MALARIA TROPICA

•  Težak klinički oblik
•  Dugotrajni napadi – temperatura i po 20h ne spada ispod 40C, povraćanje
•  narušena pravilnost u intervalima između napada
•  izražena toksemija
•  Akutna perniciozna malarija – sporulacija parazita u unutrašnjim organima → začepljenje kapilara slepljenim eritrocitima i parazitima

Period latencije

•  Kod lečenih se javlja zbog upotrebe antimalarika, kod nelečenih usled delimičnog imuniteta.
•  Objektivan nalaz uredan izuzev splenomegalije, nema drugih tegoba
•  Ovaj period traje različito dugo, najkraće kod Malariae tropicae

Stadijum recidiva

•  Tipični malarični napadi koji vremenom postaju sve blaži, ređi i javljaju se u većim razmacima
•  Nema inicijalnog stadijuma
•  M. tropica: 1-6 nedelja nakon primarnog ataka
•  M. quartana: doživotno
•  M. Tertiana: latencija mesec do dva, ukupno traje 2-3 godine
•  Objektivno: malarična kaheksija, teška anemija, izražena tvrda uvećana slezina, prljavo-siva boja kože, hipeproteinurija,edemi, psihičko propadanje

Oblici malarije

CEREBRALNI, KOMATOZNI oblik:

• jača glavobolja, delirijum, sopor, grčevi, paralize, neurološki ispadi, hiperpireksija, centralne temperature ili meningealna simptomatologija, koma

ALGIDNI OBLIK:

• teški šok, kolaps perifernog krvotoka, filiforman puls, lepljiva koža, hladan znoj, tahikardija, tahipnea

KARDIJALNI OBLIK

• kardijalna insuficijencija

GASTROINTESTINALNI OBLIK

• zavisno od lokalizacije: akutne gastrične tegobe, enteritis sa dijarejom

ABDOMINALNI OBLIK

• imitacija akutnog abdomena ili bilijarnih kolika

HEMORAGIČNI OBLIK

• sve vrste krvarenja

RENALNI OBLIK

• albuminurija, cilindrurija, eritrociturija

Komplikacije

•  Teška anemija
•  Malarični hepatitis
•  Nefritis
•  Prevremeni porođaj, pobačaj
•  Slepilo
•  Ruptura slezine

Dijagnoza

• – Potrebno je dokazati parazite u krvi
• – Pomišljati na malariju kod svakog nejasnog febrilnog stanja

1. Periferni razmaz krvi po Gimzi
   – paraziti se lakše vide
2. Gusta kap po Gimzi
   – prednost: mogućnost da se uhvati veći broj parazita

Terapija

•  Kinin je najstarije sredstvo (rezistencija???)
   p.o. 6x250mg dnevno, 5 dana, i u recidivu
•  teški oblici malarije: i.v. soli kinina 3x500mg sporo

 Svi putnici u malarična područja, uključujući odojčad, decu i ranije stanovnike ovih područja, mogu da se zaštite uzimajući antimalarične lekove i prevenirajući ujede komaraca.  Uprkos riziku, redovno uzimanje adekvatnih lekova može u potpunosti sprečiti malariju

•  4-6 nedelja pred put posetiti lekara (vakcinacije)
•  Izabrati antimalarični lek
•  Lekove uzimati redovno jer propuštena doza povećava rizik od nastanka malarije
•  Lekovi se piju od 7 dana do 4 nedelje po povratku sa puta
•  Prekomerno uzimanje moţe biti fatalno

• atovakvon/progvanil 1×1 tableta 7 dana po povratku
• meflokin 1×2 tablete, 1-2 dana pre polaska i 7 dana po povratku
• hlorokin fosfat

Nespecifična prevencija

•  eradikacija malaričnih ţarišta
•  repelenti za okolinu i ljude

 Izvor:
Infektivne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net

The post Malarija (Malaria, plasmodium) appeared first on Svet Medicine.