ETIOLOGIJA:

• Primarni (idiopatski) oblik
• Sekundarni oblik: reumatska groznica, koronarna bolest, hipertrofična kardiomiopatija, miokarditisi, ASD, VSD

KLINIČKA SLIKA: Većina bolesnika nema simptome. 
Mogu se javiti: bol u grudima, palpitacije sa ili bez aritmija, zamor, aritmija, često udružena sa DEFORMITETIMA KIČME (kifoza, skolioza), pa se smatra de je u pitnju nenormalni embrioni razvoj kolagenog tkiva, koji se istovremeno odražava na valvule i na kosti

FIZIKALNI NALAZ: 

Pri auskultaciji se čuje:

• SISTOLNI KLIK (PLJESAK) posle S1, a posle klika se čuje
• KASNI SISTOLNI ŠUM, kao odraz regurgitacije kroz mitralnu valvulu u kasnoj fazi sistole
• U značajnijoj regurgitaciji čuje se HOLOSISTOLNI ŠUM

DINAMSKA AUSKULATACIJA je ove jako bitna;

• SmanjujućI volumen LK (npr: smanjenjem venskog priliva=uspravan položaj tela) prolaps kuspisa se ranije javlja, pa se sistolni klik registruje ranije, a šum postaje duži

EKG promene su minimalne

• Inverzija T talasa u I, II, AVF, V4, V5, V6.
• često se opisuju aritmije
• sinusna aritmija, atrijalne i ventrikularne ekstrasistole, paroksizmalna tahikardija

KOMPLIKACIJE:

• kod 15% pacijenata, posle više godina može se razviti mitralna regurgitacija, infektivni endokarditis, tromboembolije

TERAPIJA:

1. Pacijenti bez aritmije i simptoma zahtevaju samo kontrolu
2. kod Aritmija primena antiaritmika (Propranolol)
3. Antiagregacioni lekovi (aspirin, dipiridamol)
4. Zamena valvule (zaliska)

Izvor: MedSkripte, yalemedicalgroup.org

The post Prolaps mitralne valvule (prolapsus valvulae mitralis) appeared first on Svet Medicine.