Istorijat

• Tukididova kuga u Atici 430 god. p.n.e.
• Prvi detaljan opis- Fracastorius 1546.
• Napoleonov pohod na Rusiju 1812.
• Balkanski ratovi, Prvi svetski rat
• 30 miliona obolelih i 3 miliona umrlih u SSSR-u posle Oktobarske revolucije
• Drugi svetski rat – Lika, Banija, Kordun
•  1910. Ricketts i Prowazek otkrili uzročnika
•  1914. Weil i Felix otkrili reakciju danas poznatu kao Weil-Felixova
•  1928. Weigl- vakcina protiv pegavca
•  1939. Cox pojednostavio tehniku primene vakcine
•  1947. DDT

Etiologija

• Uzročnik bolesti je Rickettsia prowazeki
• To je obligatna intracelularna bakterija – kokobacil
• Množi se binarnom deobom
• Otporna je na niske temperature 
  (živi mesecima u sasušenom izmetu vaši)
• Uništava je temperatura od 56C posle pola sata

Epidemiologija

• Rezervoar je čovek oboleo od pegavog tifusa ili Brill-Zinsserove bolesti, a može biti i leteća veverica (SAD).
• Put prenošenja je preko vektora, vaši → Pediculus corporis humanus
  (nakon ujeda vaš defecira a čovek češanjem unese uzročnik u organizam)
• Bolest ostavlja solidan, često doživotan imunitet

Patogeneza

• Infekcija endotela malih arterija, vena i kapilara dovodi do bubrenja endotela i sužavanja lumena (endarteritis obliterans).
• Cirkulacija se usporava, javlja se tromboza.
• Nastaje perivaskularna infiltracija limfocitima, polimorfonuklearnim granulocitima, plazma ćelijama (periarteritis nodosa).

Dolazi do ekstravazacije krvi i ishemije u različitim organima što prouzrokuje polimorfnu simptomatologiju.

Klinička slika

•  Inkubacioni period iznosi 10-14 dana
  (pacijent je poslednja 2-3 dana zarazan)

1. INVAZIVNI STADIJUM (3-5 dana)

• Bolest počinje naglo sa jezom, drhtavicom, glavoboljom, pojavom mučnine i povraćanjem.
• Javlja se bol u svim mišićima i zglobovima, temperatura dostiže 39-40 stepeni, bolesnik je upadljivo crvenog lica i očiju, neraspoložen, ćutljiv,
• koža je topla, suva, crvena, jezik je suv, ispucao.
• Stanje svesti je očuvano, ali moguće su promene u vidu uznemirenosti, pomućenja senzorijuma ili pojava delirantnog stanja.

2. TIFOZNO-EGZANTEMATIČNI STADIJUM

• traje 7-10 dana
• javlja se febrilnost tipa kontinue
• tifozno stanje
  – Bolesnik bunca, uznemiren je, neposlušan, razdražljiv, agresivan prema okolini i prema sebi, mogući su suicidi. Iz stanja agresivnosti i razdražljivosti ponovo ulazi u stanje najteže depresije.
• Javlja se ospa, koja se gubi na pritisak, a nema je na licu, dlanovima i tabanima. Eflorescencije po koži su neujednačene po veličini i izgledu od makule i petehije, što zavisi od težine kliničke slike.
• Petehijalna ospa se održava desetak dana a za to vreme menja boju, od crvene, preko žute, zelene i postaje mrka. Zbog ovako izmenjene boje dobija se utisak prljave kože koja je dobila naziv koža beskućnika – Cutis vagantium
• Hepatosplenomegalija

3. STADIJUM REKONVALESCENCIJE

• Oporavak koji sledi traje 20-30 dana.

Terapija

• Sastoji se od kauzalne, simptomatske i higijensko-dijetetskog režima.
• Kauzalna terapija se sastoji u primeni antibiotika i to pre svega tetraciklina i hloramfenikola.
• U simptomatskoj terapiji pored nadoknade tečnosti i primene vitamina moguća je aplikacija kortikoida kod težih kliničkih oblika.

Izvor:
Infektvne bolesti – Skripta za studente medicine
MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Pegavi tifus appeared first on Svet Medicine.