1. Patofiziologija i formiranje

Pseudociste nastaju kao rezultat disrupcije pankreasnog duktusa ili likvefakcije nekrotičnog tkiva. Unutar kolekcije nalaze se visoke koncentracije aktivnih proteolitičkih enzima.

• Rane tečne kolekcije: U početnoj fazi, tečnost se slobodno širi kroz peritoneum i retroperitoneum.
• Zrele pseudociste: Hronične kolekcije su ograničene debelim zidom fibroznog zapaljenskog tkiva koji se formira tokom 4 do 6 nedelja. Često uključuju serozu okolnih organa (želudac, kolon, jetra).

2. Kliničke manifestacije

Većina pseudocista izaziva blage simptome, prvenstveno nadimanje i abdominalnu distenziju (kod 76-94% pacijenata).

• Kompresivni simptomi: Velike pseudociste mogu dovesti do rane sitosti, mučnine i povraćanja usled pritiska na želudac ili duodenum.
• Gubitak težine i ikterus: Javljaju se kod 10-20% pacijenata, često zbog gastrične kompresije ili pritiska na žučne puteve.
• Palpabilna masa: Može se detektovati kod velikih, površinski lociranih kolekcija.

3. Ozbiljne komplikacije: Pseudoaneurizme i infekcije

Pseudociste nisu statične lezije; one nose rizik od komplikacija koje mogu biti fatalne:

• Krvarenje (Pseudoaneurizme): Najozbiljnija komplikacija (kod 10% pacijenata). Zapaljenski proces nagriza zidove arterija (najčešće lijenalne i gastroduodenalne), stvarajući pseudoaneurizme. Pucanje u kavitet ciste izaziva masivno krvarenje (hemosuccus pancreaticus).
• Infekcija i apsces: Bakterijska proliferacija pretvara pseudocistu u apsces, što se prezentuje sepsom i prisustvom vazduha u kavitetu na CT snimku. Smrtnost kod inficiranih pseudocista ostaje visoka (oko 10-17%).
• Vaskularne tromboze: Tromboza lijenalne vene (kod 13% pacijenata) vodi ka gastričnim variksima i portnoj hipertenziji.

4. Savremeni pristup lečenju

Tretman je visoko varijabilan i zavisi od simptoma, veličine i prisustva komplikacija.

1. Praćenje: Male, asimptomatske pseudociste često spontano regrediraju.
2. Drenaža:
   • Endoskopska (EUS-vođena): Danas je metod izbora (cistogastrostomija) jer izbegava formiranje spoljašnjih fistula.
   • Radiološka (Perkutana): Uspešna kod 60-70% pacijenata, ali nosi rizik od kutano-pankreasne fistule.
   • Hirurška drenaža: Rezervisana za pacijente koji ne odgovaraju na minimalno invazivne pristupe ili kod kompleksnih nekroza.

Hirurški osvrt

U sferi HPB hirurgije, odluka o momentu i načinu drenaže pseudociste je ključna. Najveći rizik predstavlja prerana intervencija na “nezrelom” zidu ciste. U 2026. godini, kombinacija endoskopskog ultrazvuka (EUS) i MSCT angiografije omogućava nam da sa velikom preciznošću identifikujemo pseudoaneurizme pre bilo kakve manipulacije.

Kada je hirurgija neophodna, unutrašnja drenaža (anastomoza sa želucem ili jejunumom) pruža trajno rešenje sa niskom stopom recidiva. Posebnu pažnju posvećujemo pacijentima sa trombozom lijenalne vene, gde splenektomija ostaje metoda izbora za prevenciju varicealnog krvarenja. Integracija podataka o genetici pankreasa pomaže nam da procenimo regenerativni kapacitet ostatka žlezde nakon rešavanja komplikacija.

Dr Đorđe Knežević

Dr sci med Đorđe Knežević je jedan od vodećih hirurga u oblasti hepato-bilio-pankreatične hirurgije u okviru Prve hirurške klinike, UKC Srbije. Trenutno je načelnik IX odeljenja na Klinici.

Član je sledećih profesionalnih udruženja:

• Jugoslovensko udruženje za endoskopsku hirurgiju (JUEH),
• Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD),
• Evropski pankreasni klub (EPC-European pancreatic club),
• European Hepato-Pancreato-Biliary Assocoation (E-HPBA)

The post Pankreasne pseudociste: Od patofiziologije do terapijskih algoritama appeared first on Svet Medicine.