Dodatno, porast životnog standarda, napredak preventivne medicine i kvalitetnija zdravstvena zaštita kontinuirano pomeraju ovu granicu, produžavajući ljudski vek. Čisto biološki kriterijumi (poput opadanja funkcija pojedinih organa) nisu pouzdani za procenu opšteg stanja pojedinca, jer različiti organ sistemi stare različitim tempom. Kod nekih osoba pad fizičke i intelektualne efikasnosti počinje već u pedesetim godinama, dok je kod drugih ta granica pomerena duboko u sedmu ili osmu deceniju.

U kliničkoj praksi se smatra da staračko doba nastupa onda kada se jave objektivni, udruženi znaci zastoja i regresije na biološkom, psihološkom i socijalnom planu. Najznačajnije promene psihološke prirode u ovom dobu svode se na slabljenje motivacije za većinu aktivnosti i duboku transformaciju odnosa prema samom životu.

Multidimenzionalni izazovi staračkog doba

Životnu situaciju starijeg čoveka karakteriše simultani pritisak problema iz tri ključna domena:

1. Zdravstveni problemi

• Pad funkcionalnih sposobnosti: Progresivno smanjenje rezervnog kapaciteta organa (kardiovaskularni, respiratorni i lokomotorni sistem).
• Multimorbiditet: Znatno češće obolevanje od hroničnih nezaraznih bolesti.
• Hronični umor i poremećaji sna: Otežano uspavljivanje, fragmentisan san i rano buđenje usled promena u arhitekturi spavanja.

2. Psihološki problemi

• Slabljenje perceptivnih funkcija: Opadanje oštrine vida i sluha, što direktno ugrožava komunikaciju.
• Kognitivne promene: Otežano učenje novih sadržaja i slabljenje kratkotrajnog pamćenja, uz pad opštih intelektualnih i stvaralačkih sposobnosti.
• Seksualnost u starosti: Prisustvo specifičnih problema i tabua vezanih za seksualne potrebe u trećem dobu.

3. Socijalni problemi

• Prestanak radne aktivnosti (Penzionisanje): Gubitak profesionalnog identiteta i statusne pozicije koja je iz toga proizlazila.
• Smanjena socijalna i fizička pokretljivost: Sužavanje životnog prostora i izolacija.
• Gubitak bliskih osoba: Smrt prijatelja i, kao najteži stresogeni faktor, smrt bračnog druga.

Klinički uvid: Česti sukobi sa okolinom, tvrdoglavost i povećana opšta razdražljivost kod starih ljudi nisu hir, već emocionalne i socijalne reakcije (odbrambeni mehanizmi) na gubitak kontrole nad sopstvenom životnom situacijom.

Faze staračkog doba

Tokom starenja, većina ljudi prolazi kroz dve prepoznatljive faze:

• Prva faza (Orijentaciono od 65. do 75. godine): Obuhvata period od oko desetak godina nakon penzionisanja. Čovek je u ovoj fazi uglavnom još uvek društveno i fizički aktivan, sa dobro očuvanim kognitivnim i funkcionalnim sposobnostima.
• Druga faza (Nakon 75. godine): Nastupa duboka, izraženija regresija. Karakterišu je ozbiljne teškoće sa vidom i sluhom, otežano kretanje i pojava reakcija straha, naročito prilikom hospitalizacije ili smeštanja u ustanove socijalne zaštite (domove za stare).

Gerontopsihijatrijski aspekti i psihičke promene

Sa starenjem dolazi do strukturalnih i neurohemijskih promena u mozgu, što se direktno odražava na psihu:

Kognitivni pad i demencija

Pažnja vidno slabi, a integracioni koncepti opadaju usled neurološke regresije ili potpunog gubitka profesionalne motivacije. Pamćenje slabi, prvenstveno za sveže događaje (fiksaciona amnezija), dok se sećanja iz rane mladosti mogu činiti kristalno jasnim. Kod određenog broja ljudi razvija se demencija, koja ide sa teškom rasejanošću, kvalitativnim i kvantitativnim poremećajima svesti, emocionalnom labilnošću i drastičnim padom voljno-nagonskih dinamizama.

Senzorni deficiti i razvoj paranoidnosti

Slabljenje sluha dovodi do toga da starije osobe govore glasnije jer ne čuju sopstveni glas, ali i do opasnog psihološkog fenomena: nemogućnost da prate razgovore u okolini kod primarno sumnjičavih osoba razvija osećaj izolovanosti i paranoidnost.

Slabljenje vida ih prisiljava da prekinu sa dugogodišnjim hobijima (čitanje, štrikanje), što pojačava dosadu i fokusiranost na telesne simptome. Ako se razviju sumnjičavost i strah, mogu se javiti somatske zablude, strah od trovanja hranom, kao i strukturisane sumanute ideje ljubomore ili progona.

Depresija i rizik od suicida

Depresija je najčešći, a ujedno i najčešće previđeni pratilac staračke dobi. Često je maskirana telesnim tegobama (hipohondrija). Staračka depresija nosi izuzetno visok rizik od suicidalnosti. U kliničkoj praksi je poznat fenomen tzv. altruističkog ubistva, gde depresivna stara osoba, iz rastrojstva i uverenja da supružnik neće moći da preživi bez nje, prvo izvrši ubistvo bračnog druga, a odmah potom i samoubistvo.

Reakcije na starost: 5 tipova prilagođavanja

Kako će pojedinac podneti starenje zavisi od njegove predistorije – strukture ličnosti, uspešnosti u karijeri i stabilnosti porodičnih odnosa. Psihologija izdvaja pet karakterističnih tipova prilagođavanja na starost:

The post Psihologija starenja i staračko doba: Faze, psihičke promene i tipovi prilagođavanja appeared first on Svet Medicine.

Demencija se dešava kada nervne ćelije u mozgu čoveka prestanu da funkcionišu. Iako se to tipično dešava kod starijih ljudi, nije neizbežan deo starenja. Prirodna degradacija mozga se dešava svakome u toku starenja, ali se dešava brzo kod ljudi sa demencijom.

Ima mnogo različitih tipova demencija. Prema Nacionalnom Institutu za starenje (National Institute on Aging prim.prev), najčešća je Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease  prim.prev). Ostali tipovi uključuju:

• Lewy telesna demencija
• frontotemporalna demencija
• vaskularni poremećaji
• kombinovana demencija ili kombinacija tipova

Ima deset tipičnih ranih znakova demencije. Da bi neko dobio dijagnozu, on/ona bi obično doživeli dva ili više ovih simptoma, a ti simptomi bi bili ozbiljni dovoljno da im predstavljaju smetnju u svakodnevnom životu.

Ovo su rani znakovi demencije :

1. Gubitak pamćenja

Osoba koja se razboli od demencije može imati poteskoća da se seti datuma ili događaja. Gubitak pamćenja je opšti simptom demencije. Osoba sa demencijom može imati teskoće da se priseti informacija koje je skoro naučila,  poput datuma ili događaja, ili nove informacije. Ta osoba može da otkrije da se mora oslanjati na prijatelje ili porodicu ili ostala pomagala za pamćenje da bi vodila računa o svemu. Većina ljudi povremeno zaboravlja stvari ali je to česće kako stare. Oni obično mogu da se sete toga kasnije ukoliko je njihov gubitak pamćenja povezan sa starošću a ne usled demencije.

2. Poteskoće oko planiranja ili rešavanja problema

Osobi sa demencijom može da bude teško da sledi plan poput praćenja recepta u toku kuvanja ili instrukcije u toku vožnje. Rešenje problema može da postane teže kao što je sabiranje brojeva kada se plaćaju računi

3. Poteškoće pri obavljanju poznatih stvari

Osobi sa demencijom može da bude teško da ispuni zadatke koje redovno obavlja kao što su promena podešavanja na televizoru, rukovanje kompjuterom, pravljenje čaja ili dolazenje na poznatu lokaciju. Ova teškoća sa poznatim zaduženjima može da se desi u kući ili na poslu.

4. Zbunjenost u vremenu i prostoru

Demencija može da oteža  procenu protoka vremena. Ljudi mogu takodje da zaborave gde se nalaze u bilo kom trenutku. Može im biti teško da razumeju događaje u budućnosti ili prošlosti a može da se desi da teško pamte datume.

5. Poteškoće u razumevanju vizuelnih informacija

Vizuelne informacije mogu biti pune poteskoća za osobu sa demencijom. Može im biti teško da čitaju, da procenjuju udaljenosti, ili da procene razlike u bojama. Nekome ko obično vozi auto ili bicikl može se dogoditi da mu bude teško da obavlja ove aktivnosti.

6. Problemi oko pisanja ili govora

Pisanje rukom može postati manje čitko kako demencija progredira. Osobi sa demencijom može biti teško da se angažuje u razgovoru sa drugima. Njima se možda desi da zaborave šta govore ili šta je neko drugi rekao. Može im biti teško da započnu razgovor. Tim ljudima možda bude teško da sriču reči ispravno, da koriste ispravnu interpunkciju ili im se gramatika pogorša. Rukopis nekih ljudi sa demencijom bude teži za čitanje.

7. Zaturanje stvari

Osoba sa demencijom možda neće biti u stanju da se seti gde je ostavila predmete u svakodnevnoj upotrebi, poput daljinskog upravljača, važna dokumenta , gotovinu ili svoje ključeve. Zaturanje ličnih predmeta može biti frustrirajuće i može da znači da će optužiti druge ljude za krađu istih.

8. Loše prosudjivanje ili donošenje odluka

Može biti teško nekome sa demencijom da shvati šta je pravedno i racionalno. To može da znači da su skloni da plaćaju previše u kupovini, ili da budu preterano sigurni oko kupovine stvari koje im nisu potrebne. Neki ljudi sa demencijom takođe obraćaju manje pažnje na to budu čisti i uredni.

9. Povlačenje od druženja

Osoba sa demencijom može da postane nezainteresovana za druženje sa drugim ljudima, bilo u domaćem okruženju ili na poslu. Mogu da postanu povučeni i da ne pričaju sa drugima, ili da ne obraćaju pažnju kada im se ostali obraćaju. Možda prestanu da se bave hobijima ili sportom koji uključuje druge ljude.

10. Promene u ličnosti ili raspoloženju

Osoba sa demencijom može da iskusi nagle promene raspoloženja ili promene  u ličnosti. Na primer, mogu da postanu razdražljive, depresivne, uplašene ili anksiozne. Mogu takođe da postanu manje inhibirane ili da se neprimereno ponašaju.

Prema Alchajmer Asocijaciji  (Alzheimer’s Association), neistinito je da se kognitivne funkcije uvek pogoršavaju kako osoba stari. Znaci kognitivnog propadanja mogu da budu demencija ili neka druga bolest za koje lekari mogu da pruže podršku.

Kada otići lekaru

Osoba koja iskusi bilo koji od ovih simptoma ili ih primeti kod svojih bližnjih treba da razgovara sa lekarom. Iako ne postoji lek protiv demencije još uvek, lekar može da pomogne da se uspori progresija bolesti i ublaže simptome, i da tako poboljša kvalitet života osobe.

preuzeto sa Medical News Today   

prevod sa engleskog    angloland   angloland@sbb.rs 

The post Koji su rani znaci demencije ? appeared first on Svet Medicine.