Šta je zapravo masna jetra?

Masna jetra histološki podrazumeva nakupljanje triglicerida u više od 5% hepatocita (ćelija jetre). Danas u kliničkoj praksi razlikujemo dve velike grupe:

• Alkoholnu masnu bolest jetre (AFLD)
• Nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFLD), koja se u modernoj medicinskoj nomenklaturi sve češće naziva metabolički asocirana steatotična bolest jetre (MASLD).

Obe forme u početku mogu biti potpuno asimptomatske, što ih čini “tihim ubicama” funkcije jetre.

Ključni faktori rizika: Na šta obratiti pažnju?

Kada se u ambulanti suočimo sa pacijentom koji ima blago povišene transaminaze ili slučajno otkrivenu „svetliju“ jetru na ultrazvuku, detaljna anamneza je prvi korak. Glavni faktori rizika obuhvataju:

• Metabolički sindrom i insulinska rezistencija: Centralni pokretač MASLD-a je metabolički poremećaj. Više od 80% pacijenata sa gojaznošću i dijabetesom tipa 2 ima masnu jetru. Obim struka, povišena glukoza našte i HbA1c su osnovni parametri za procenu rizika.
• Gojaznost i nagli gubitak težine: Pored hronične gojaznosti, paradoks je da i brza malnutricija, ekstremne restriktivne dijete ili barijatrijske procedure mogu izazvati tešku steatozu.
• Dislipidemija: Povišeni trigliceridi i snižen HDL-holesterol su nezavisni prediktori razvoja steatoze.
• Arterijska hipertenzija: Prisustvo visokog krvnog pritiska, naročito u sklopu metaboličkog sindroma, značajno povećava verovatnoću progresije steatoze u fibrozu.
• Ishrana bogata fruktozom i zasićenim mastima: Visok unos fruktoznog sirupa (prisutnog u zaslađenim napicima) i ultra-prerađene hrane direktno stimuliše de novo lipogenezu u jetri.
• Alkohol: Dnevni unos iznad 20 grama čistog alkohola kod žena i 30 grama kod muškaraca višestruko povećava rizik od alkoholne steatoze. Iskrenost pacijenta u anamnezi je ključna, jer je razlikovanje MASLD-a od alkoholne bolesti jetre od suštinskog značaja za terapijski pristup.
• Lekovi i toksini: Amiodaron, tamoksifen, sistemski kortikosteroidi, metotreksat, visokoaktivna antiretrovirusna terapija i određeni hemioterapeutici mogu biti uzročnici sekundarne masne jetre.
• Genetska predispozicija: Polimorfizmi određenih gena (npr. PNPLA3 i TM6SF2) značajno utiču na nakupljanje masti i progresiju fibroze, čak i kod mršavih pacijenata (tzv. „lean NAFLD“).

Klinička i radiološka dijagnostika u praksi

Iako većina pacijenata u ranim fazama nema jasne simptome, određeni znaci i parametri zahtevaju dalju obradu:

1. Subjektivne tegobe i klinički znaci

Pacijenti se često žale na blag osećaj pritiska ili tupu nelagodnost ispod desnog rebarnog luka, gubitak apetita, malaksalost i neobjašnjiv umor – simptome koje neretko pogrešno pripisuju svakodnevnom stresu. Palpacijom abdomena može se ustanoviti uvećana jetra (hepatomegalija) mekane konzistencije. Ukoliko je bolest progredirala u fazu fibroze, ivica jetre postaje oštrija i tvrđa.

2. Laboratorijski parametri

• Povišene aminotransferaze: ALT je često viši od AST u ranoj MASLD fazi (odnos AST/ALT < 1). Međutim, u uznapredovaloj fibrozi ili cirozi, ovaj odnos raste u korist AST-a.
• Gama-glutamil transferaza (GGT): Veoma osetljiv marker alkoholnog oštećenja, ali i masne infiltracije.
• Sveobuhvatni skrining: Elektroforeza proteina, albumini, INR i trombociti su obavezni deo evaluacije. Sniženi trombociti (trombocitopenija) mogu biti prvi alarmantan znak portalne hipertenzije kod skrivene, uznapredovale fibroze.

3. Radiološka i neinvazivna procena

• Ultrazvučni nalaz: Hiperehogena (“svetla”) jetra u odnosu na korteks bubrega, uz oslabljenu vizualizaciju dijafragme i zamućenje vaskularnih struktura, jasno ukazuje na steatozu. Iskusan radiolog može precizno proceniti stepen infiltracije (blaga, umerena, teška).
• Neinvazivna procena fibroze: Fibroza je ključni prognostički faktor koji menja tok lečenja. Danas se rutinski oslanjamo na FibroScan (tranzijentnu elastografiju) ili serumske skoring sisteme poput FIB-4 indeksa i NAFLD Fibrosis Score-a.
• Napredni imidžing: MR spektroskopija i proton density fat fraction (PDFF) predstavljaju najpreciznije metode za kvantifikaciju masti, ali su uglavnom rezervisane za kliničke studije i specifične dijagnostičke dileme.

Kada je neophodno uputiti specijalisti?

Kao hirurg koji zbrinjava terminalne komplikacije bolesti jetre, uvek savetujem da se pacijent hitno uputi gastroenterologu, hepatologu ili HPB hirurgu ukoliko su prisutni sledeći faktori:

• Perzistentno povišene transaminaze (više od dva puta iznad gornje referentne granice) u trajanju dužem od šest meseci.
• Jasni znaci uznapredovale fibroze (FIB-4 skor > 1.3, elastografija preko 8 kPa).
• Klinički znaci hroničnog, dekompenzovanog oboljenja jetre (ikterus, ascites, hepatična encefalopatija).
• Potreba da se diferencijalno-dijagnostički isključe drugi uzroci oštećenja (autoimunski hepatitis, Wilsonova bolest, hemohromatoza).

Ključna poruka za pacijente

Za ogromnu većinu obolelih od masne jetre, prognoza je odlična – pod striktnim uslovom da se bolest prepozna na vreme. Terapija prve, druge i treće linije je promena životnog stila.

Redukcija telesne težine za 7–10% dovodi do dokazane histološke regresije steatohepatitisa, dok mršavljenje od preko 10% može smanjiti i stepen već nastale fibroze. Medikamentozni tretman je rezervisan za histološki potvrđen NASH sa fibrozom i sprovodi se isključivo pod nadzorom usko specijalizovanog tima.

Redovno kontrolišite jetru pre nego što ona počne da kontroliše vaš život. Ultrazvuk abdomena i osnovne laboratorijske analize moraju postati neizostavni deo godišnjeg pregleda za svaku osobu sa prekomernom telesnom težinom, hipertenzijom ili dijabetesom.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Faktori rizika za bolesti jetre: Kako na vreme prepoznati masnu jetru (MASLD/NAFLD) appeared first on Svet Medicine.

Hepatitis C predstavlja virusno oboljenje koje uzrokuje inflamaciju jetre, koja može voditi  smanjenju jetrene funkcije, insuficijenciji jetre ili karcinomu. Većina osoba inficiranih HCV-om nemaju simptome bolesti sve dok oštećenje jetre ne postane vidljivo, što može trajati godinama. Procenjuje se da u SAD-u ima preko 3 miliona zaraženih, a od njih 15-30% ima cirozu jetre.

Viekira Pak sadrži tri nova leka – ombitasvir, paritaprevir i dasabuvir – koji deluju sinergistički u inhibiciji rasta HCV-a. Takođe sadrži i ritonavir, prethodno odobren lek, koji se koristi u podiyanju nivo paritaprevira u krvi. Viekira Pak se može koristiti i bez ribavirina, ali se ne preporučuje kod osoba gde je narušena funkcija jetre (dekompenzovana ciroza).

Viekira Pak je četvrti lek koji je FDA odobrila u lečenju hronične HCV infekcije u poslednjih godinu dana (Olysio (simeprevir) odobren Novembra 2013, Sovaldi (sofosbuvir) u Decembru 2013 i Harvoni (ledipasvir i sofosbuvir) u Oktobru 2014).

Efikasnost leka je evaluirana kroz šest kliničkih studija koje su obuhvatale oko 2300 ispitanika sa hroničnom HCV infekcijom i bez ciroze jetre. Najčešći neželjeni efekti su osećaj umora, svrab, slabost i nedostatak energije, mučnina i problemi sa spavanjem.

Viekira Pak je proizvod farmaceutske kuće AbbVie Inc., SAD.

izvor: FDA, Drugs.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Viekira Pak – Novi lek u terapiji Hepatitisa C appeared first on Svet Medicine.

Harvoni je prvi kombinovani lek odobren u terapiji hronične hepatitis C (genotip 1) infekcije, a ujedno je i prvi lek koji ne zahteva dodatnu terapiju davanja sa interferonom i ribavirinom (dva leka takođe korišćena u terapiji HCV infekcije).

Oba leka koja su sadržana u kombinovanoj piluli Harvoni interferiraju sa enzimima neophodnim u umnožavanju HCV-a.

Harvoni je inače treći lek koji je Američka agencija za lekove (FDA – The U.S. Food and Drug Administration) odobrila u terapiji hronične HCV infekcije za proteklih godinu dana (prethodno su odobreni Olysio (simeprevir) novembra 2013.godine kao i Sovaldi decembra 2013.godine.

Hepatitis C je virusno oboljenje koje prouzrokuje inflamaciju jetre, što dalje vodi narušavanju njene funkcije i posledične jetrine insuficijencije. Dobar deo obolelih od HCV infekcije nema simptome bolesti sve dok oštećenje funkcije jetre ne bude očigledno, a to može potrajati godinama. Kod nekih se može javiti ciroza jetre, što dalje može voditi krvarenju, žutici, nakupljanju tečnosti u trbušnoj duplji, infekciji i raku jetre. Procenjuje se da u Americi ima preko 3 miliona inficiranih HCV-om, a ukoliko se ne započne odgovarajuća terapija kod 15-30% njih će se razviti ciroza jetre.

Efikasnost leka Harvoni je proverena preko tri kliničke studije, koje su obuhvatile preko 1500 ispitanika, a koji nisu prethodno nisu lečeni ili su lečeni a terapija nije davala efekat (uključujući i pacijente sa cirozom). Najčešće zapažen neželjeni efekat terapije jesu mučnina i glavobolja.

Harvoni i Sovaldi su zaštićena imena farmaceutske kompanije Gilead, Kalifornija, SAD. Olysio je proizvod Janssen Pharmaceutical, SAD.

izvor: FDA, Drugs.com

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Harvoni – Novi lek u terapiji Hepatitisa C appeared first on Svet Medicine.