Adalimumab je biološki lek iz grupe monoklonskih antitela. On je prvo potpuno humano monoklonsko antitelo (u potpunosti podudarno sa humanim IgG1) koje je odobreno za kliničku upotrebu, što je značajno smanjilo rizik od alergijskih reakcija. U svetu je poznat pod zaštićenim imenom Humira, a u Srbiji je dostupan i pod drugim imenima (bioslični lekovi) kao što su Idacio, Hyrimoz, Hulio… Primarno se koristi za lečenje hroničnih, teških autoimunih i inflamatornih bolesti kod odraslih i dece.

Šta je i kako deluje? “Ciljani inhibitor TNF-α”

Adalimumab je inhibitor faktora tumorske nekroze alfa (TNF-α). TNF-α je proinflamatorni citokin – proteinski glasnik u organizmu koji ima ključnu ulogu u zapaljenskom odgovoru. Kod autoimunih bolesti, dolazi do preterane produkcije TNF-α, što dovodí do hronične upale i oštećenja tkiva i organa.

Mehanizam dejstva: Adalimumab – veštački proizvedeno antitelo može da se specifično veže za TNF-α molekul u krvi i tkivima. Na taj način:

1. Neutrališe biološku aktivnost TNF-α (sprečava ga da se veže za svoje receptore na ćelijama).
2. Pokreće apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) ćelija koje prekomerno produkuju TNF-α, kao što su aktivirani limfociti T i makrofagi.

Efekat je sistemsko suzbijanje upale u celom organizmu, što dovodi do smanjenja simptoma, zaustavljanja napredovanja bolesti i poboljšanja kvaliteta života.

Za koje bolesti se koristi? (Indikacije)

Adalimumab ima širok spektar odobrenih indikacija, uglavnom kada konvencionalne terapije (kao što su metotreksat ili drugi sintetički lekovi) nisu bile dovoljno efektivne. Glavne bolesti uključuju:

1. Reumatske bolesti:

• Reumatoidni artritis: Umereni do teški oblik, često u kombinaciji sa metotreksatom.
• Psorijatični artritis: Upala zglobova povezana sa psorijazom.
• Ankilozantni spondilitis (Bekhterevljeva bolest): Upalna bolest kičme i sakroilijačnih zglobova.
• Artritis povezan sa enteropatijom (Kronova bolest, ulcerozni kolitis).
• Juvenilni idiopatski artritis: Kod dece od 2 godine i starije.

2. Bolesti gastrointestinalnog trakta:

• Kronova bolest: Umereni do teški oblik, za postizanje i održavanje remisije.
• Ulcerozni kolitis: Umereni do teški oblik.

3. Dermatološke bolesti:

• Plak psorijaza: Srednje teška do teška, kod pacijenata koji su kandidati za sistemsku terapiju.
• Hidradenitis suppurativa (acne inversa): Srednje teška do teška.
• Uveitis: Upala srednjeg oka nespecifičnog porekla.

Način primene: Podkožna injekcija

Adalimumab se daje isključivo u obliku potkožne injekcije (u masno tkivo trbuha ili butine), pomoću prethodno napunjenog pen-uredaja (pera) ili šprica.

• Početna (indukciona) doza je obično veća (npr. 160 mg ili 80 mg).
• Održavajuća doza je najčešće 40 mg na svake dve nedelje. Kod nekih bolesti (kao što je hidradenitis) doza može biti i nedeljno.
• Pacijenti mogu da nauče da sami sebi daju lek nakon obuke medicinskog osoblja, što terapiju čini pogodnom.

Neželjeni efekti i OZBILJNI RIZICI

Kao i svaki potentan biološki lek, adalimumab nosi rizik od ozbiljnih neželjenih događaja. Zbog toga se koristi pod strogim nadzorom specijaliste.

Najčešći neželjeni efekti (obično blagi):

• Reakcije na mestu injekcije (crvenilo, svrab, bol)
• Infekcije gornjih respiratornih puteva (prehlada, sinusitis)
• Glavobolja, mučnina
• Povišen nivo masnoća u krvi

OZBILJNI RIZICI (zahtevaju hitnu medicinsku pažnju):

1. Ozbiljne infekcije: Adalimumab značajno povećava rizik od teških, potencijalno fatalnih infekcija jer suzbija deo imunog odgovora. To uključuje:
   • Reaktivacija tuberkuloze (TB) – OBVEZAN skrining pre početka lečenja!
   • Invazivne gljivične infekcije (histoplazmoza, kandidijaza)
   • Sepsa, pneumonija, oportunističke infekcije.
2. Maligniteti (kancer): Postoji mogućnost povećanog rizika za razvoj limfoma, leukemije i drugih kancera, posebno kod dece i adolescenata.
3. Demencija i demijelinizacija: Retko, ali može izazvati simptome slične multiple skleroze (MS) – utrnulost, slabost, poremećaj vida.
4. Kongestivna srčana insuficijencija: Pogoršanje postojećeg stanja ili novo pojavljivanje.
5. Alergijske reakcije: Od osipa do anafilakse.
6. Hepatotoksičnost: Povišenje jetrenih enzima, čak i teško oštećenje jetre.
7. Hematološke abnormalnosti: Pancitopenija (smanjenje svih krvnih ćelija).
8. Lupus-like sindrom: Sistemski simptomi slični lupusu.

Kontraindikacije (kada se ne sme koristiti):

• Aktivna, teška infekcija (npr. sepsa, TB, aktivni hepatitis B).
• Umereno do teško oštećenje srca (NYHA klasa III/IV).
• Prethodna maligna bolest (relativna kontraindikacija, zahteva pažljivu procenu).
• Preterana osetljivost na adalimumab ili pomoćna sredstva.
• Žive atenuisane vakcine se ne smeju davati tokom terapije (moguć rizik od infekcije).

Ključni koraci pre i tokom terapije

1. Obavezan skrining pre terapije: Pre prve doze, lekar mora uraditi:
   • Test na tuberkulozu (Mantoux ili IGRA test) i RTG pluća.
   • Testove na hepatitis B i C.
   • Kompletne laboratorijske analize krvi.
   • Pregled za prisustvo infekcija ili maligniteta.
2. Kontinuirano praćenje: Tokom cele terapije, pacijent mora redovno da se kontroliše i da obaveštava lekara o bilo kakvim znakovima infekcije (groznica, kašalj, zamor) ili neuroloških simptoma.
3. Ne prekidati terapiju naglo: Samovoljni prekid može dovesti do gubitka odgovora na lek ili pojave antitela.

Zaključak

Adalimumab je revolucionarni, veoma efikasan lek koji je promenio tok mnogih teških hroničnih bolesti, omogućavajući pacijentima remisiju i normalan život. Međutim, njegova upotreba nije trivijalna. To je ozbiljan lek sa ozbiljnim potencijalnim rizicima, koji zahteva:

• Stručnu dijagnozu i propisivanje od strane specijaliste (reumatologa, gastroenterologa, dermatologa).
• Temeljnu procenu i kontinuirani nadzor tokom cele terapije.
• Svest i disciplinu pacijenta u praćenju simptoma i pridržavanju termina kontrola.

Terapija adalimumabom je partnerstvo između pacijenta i lekara, gde se korist mora pažljivo balansirati sa potencijalnim rizicima kako bi se postigao optimalan ishod.

Obavezna napomena: Ovaj tekst služi isključivo u informativne i edukativne svrhe. NIKAKO ne zamenjuje konsultaciju sa lekarom specijalistom. Sve informacije o indikacijama, doziranju, rizicima i nadzoru terapije adalimumabom daje isključivo lekar koji vodi lečenje na osnovu individualnog stanja pacijenta.

• Hukyndra® adalimumab ALVOTECH HF. – Island
• Hukyndra® adalimumab IL-CSM CLINICAL SUPPLIES MANAGEMENT GMBH – Nemačka
• Hukyndra® adalimumab STADA ARZNEIMITTEL AG – Nemačka
• Hulio® adalimumab BIOSIMILAR COLLABORATIONS IRELAND LIMITED – Irska
• Hulio® adalimumab MCDERMOTT LABORATORIES LIMITED T/A MYLAN DUBLIN BIOLOGICS – Irska
• Humira® adalimumab ABBVIE BIOTECHNOLOGY GMBH – Nemačka
• Hyrimoz® adalimumab NOVARTIS PHARMACEUTICAL MANUFACTURING GMBH – Austrija
• Hyrimoz® adalimumab SANDOZ GMBH – Austrija
• Idacio® adalimumab FRESENIUS KABI AUSTRIA GMBH – Austrija
• Yuflyma adalimumab MILLMOUNT HEALTHCARE LIMITED – Irska
• Yuflyma adalimumab NUVISAN FRANCE SARL – Francuska

The post Adalimumab appeared first on Svet Medicine.

Za šta se koristi?
Glavna indikacija za upotrebu aceklofenaka je ublažavanje bolova i upale kod:

• Osteoartritisa (degenerativnih oboljenja zglobova)
• Reumatoidnog artritisa (autoimune bolesti zglobova)
• Ankilozantnog spondilitisa (upalne bolesti kičme)
• Akutnih napada gihta
• Postoperativnih bolova i zapaljenja

Kako deluje?
Aceklofenak, kao i drugi NSAIL, deluje tako što blokira enzime ciklooksigenazu (COX-1 i COX-2), koji su ključni u stvaranju prostaglandina. Prostaglandini su telesne supstance koje igraju ulogu u nastanku bolova, groznice i upale; smanjenjem njihove produkcije, aceklofenak efektivno smanjuje ove simptome.

Doza i način primene
Uobičajena doza za odrasle je 1 tableta od 100 mg dva puta dnevno (ujutru i uveče), uz obrok ili neposredno posle njega, kako bi se smanjili neželjeni efekti na želudac. Lek se ne sme lomiti ni žvakati. Lekar može prilagoditi dozu u zavisnosti od težine stanja i reakcije pacijenta. Ne prekoračivati prepisanu dozu i trajanje lečenja.

Važna upozorenja i neželjeni efekti
Iako je aceklofenak efikasan lek, nosi određene rizike, kao i svi NSAIL. Nikada ga ne uzimajte bez konsultacije sa lekarom ili farmaceutom.

• Gastrointestinalni problemi: Najčešći neželjeni efekti su mučnina, bol u stomaku, dijareja, nadimanje. Lek može izazvati i ozbiljne komplikacije poput čira na želucu ili krvarenja, posebno kod starijih osoba i onih koji ga dugo koriste.
• Kardiovaskularni rizik: Dugotrajna upotreba može povećati rizik od srčanog udara ili moždanog udara. Oprez je neophodan kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, srčanim oboljenjima ili prethodnim šlogom.
• Oštećenje bubrega: Lek može uticati na funkciju bubrega, posebno kod osoba sa već postojećim bubrežnim problemima, dehidrisanih ili koji uzimaju druge lekove štetne za bubrege.
• Oštećenje jetre: Retko, ali moguće. Simptomi uključuju žutu prebojenost kože i očiju, tamnu urin.
• Alergijske reakcije: Osip, svrab, otok lica ili grla, otežano disanje. Ako se pojave znaci alergijske reakcije, odmah potražite lekarsku pomoć.

Koji pacijenti treba da budu posebno oprezni?
Aceklofenak je kontraindikovan (zabranjen) u određenim situacijama:

• Alergija na aceklofenak, aspirin ili bilo koji drugi NSAIL.
• Aktuelni ili istorija čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
• Teško oštećenje bubrega ili jetre.
• Poslednja tri meseca trudnoće (moguć rizik za fetus i novorođenče). Uopšteno govoreći, izbegavati ga tokom trudnoće i dojenja.
• Ozbiljna srčana insuficijencija.

Interakcije sa drugim lekovima:
Obavezno informišite svog lekara o SVIM lekovima koje uzimate, jer aceklofenak može stupiti u opasne interakcije sa:

• Drugim NSAIL-ima (npr. ibuprofen, diklofenak) – povećava rizik od neželjenih efekata.
• Antikoagulansima (lekovi za “razređivanje” krvi kao što je varfarin) – povećava rizik od krvarenja.
• Određenim lekovima za krvni pritisak (ACE inhibitori, diuretici) – može smanjiti njihovu efikasnost i pogoršati funkciju bubrega.
• Kortikosteroidima (npr. prednizon) – povećava rizik od gastrointestinalnih komplikacija.
• Metotreksatom – može povećati njegovu toksičnost.

Zaključak
Aceklofenak je potentan lek za kontrolu bolova i upale kod reumatskih i drugih oboljenja. Iako je široko korišćen, nije bezopasan. Samolečenje može biti rizično. Ključ uspešne i bezbedne terapije je:

1. Prepisan od strane lekara koji je upoznat sa vašom istorijom bolesti.
2. Korišćenje u najnižoj efektivnoj dozi i u najkraćem mogućem vremenskom periodu.
3. Praćenje eventualnih neželjenih efekata i redovne kontrole kod lekara tokom duže terapije.

Napomena: Ovaj članak ima samo informativni karakter i ne zamenjuje stručni savet lekara ili farmaceuta. Uvek se konsultujte sa zdravstvenim radnikom pre početka, za vreme ili pri promeni bilo koje terapije.

• Aceclofenac Accord aceklofenak film tableta; 100mg; blister, 3x10kom ACCORD HEALTHCARE POLSKA SP. Z O.O. – Poljska
• Aflamil® aceklofenak film tableta; 100mg; blister, 2x10kom GEDEON RICHTER PLC – Mađarska u saradnji sa ALMIRALL S.A., Španija
• Flenako® aceklofenak film tableta; 100mg; blister, 2x10kom RIVOPHARM SA – Švajcarska

The post Aceklofenak appeared first on Svet Medicine.

ETIOPATOGENEZA:

   Mokraćna kiselina je poslednji stadijum u metabolizmu purina. Izvori stvaranja mokraćnih kristala kod čoveka su: hrana bogata purinima i endogena sinteza purina. Ne zna se zašto postoji hiperurikemija, niti  zašto urati imaju afinitet  prema zglobovima. Istaloženi kristali u zglobu izazivaju  zapaljenjsku reakciju koja brzo prolazi (tipa kristalnog artritisa). Kristali su obloženi IgG; fagocituju ih fagociti → tako fagocitovani dolaze u dodir sa lizozomima štodovodi do prskanje lizozoma, a to dalje vodi oslobađanju proteolitičkih enzima, koji oslobođeni dovode do upale.

   Kristali razaraju leukocite, a putem kristala aktivira se i komplement. Upala ”samu sebe hrani” , jer aktivni granulociti (fagociti) luče laktate, koji snižavaju pH, a to dovodi do nove precipitacije kristala

    1. PRIMARNI GIHT:

• 6 puta je češći kod muškaraca posle četvre decenije života i nastaje zbog urođene greške u metabolizmu  purina

• Kod žena se javlja u svega 5%, jer su one zaštićene dejstvom estrogena, koji povećava bubrežni klirens mokraćne kiseline

 2. SEKUNDARNI GIHT:

• Nastaje kod mijeloproliferativnih bolesti, u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji, pri uzimanju nekih lekova (salicilati, tiazidi…)

• U svim ovim nabrojanim slučajevima povećana je količina mokraćne kiseline (ili zbog povećanog stvaranja, ili zbog njenog povećanog eliminisanja)

KLINIČKA SLIKA:

Prvi napad počinje iznenada, naglo, obično noću, sa jakim bolovima. Artritis je u početku monoartrikularan (ograničen na jedan zglob) i prvo je zahvaćen palac na stopalu. Zglob je otečen, zategnute, sjajne kože, crvene boje. Mogu ga pratiti: povišena temperature, jeza i groznica.

Ovo zapaljenje traje 2 nedelje, a onda se na obolelom zglobu vidi deskvamacija kože. Ovo je znak povlačenja upale, koje se dešava, jer u zapaljenju postoji povećana cirkulacija, koja pojačano odstranjuje kristale iz inflamovanih zglobova. Ovo je početak perioda remisije koji je asimptomatski, ali postoji hiperurikemija.

Sledeći napad gihta obično je  provociran alkoholom, gurmanskom hranom (posebno iznutrice i riba, koji su bogati purinima), posle hiruške intervencije, naglog mršavljenja.

Samo mali broj bolesnika nema recidive. Vremenski razmaci između recidiva vremenom postaju sve kraći, a posle više napada javljaju se TOFUSI – ognjišta istaloženih urata u hrskavici, sinoviji, burzama, tetivama, na dorzumu i prstima šaka, ušnoj školjci (tofusi mogu egzulcerisati, tada se iz njih cedi beličasta masa urata).

 Pojava tofusa, obično znači da je giht prešao u hronični oblik, kada se vremenom povećava broj zahvaćenih zglobova, a trajanje napada se produžava; dakle, hronični oblik podrazumeva tešku gihtnu artropatiju (češće donjih ekstremiteta) → urolitijaza → uratna nefropatija → bubrežna insuficijencija koja vodi do smrti

KOMPLIKACIJE:

• Nefrolitijaza (bubrežni znaci su posledica taloženja urata u meduli bubrega)
• Bubrežna insuficijencija    
• Piogeni artritis

DIJAGNOZA:

• nalaz kristala mono-natrijum-urata u sinovijskoj tečnosti ili tofusima
• klinička slika
• laboratorija (urati u krvi i urinu)

Diferencijalna dijagnoza:

• artritisi razne druge etiologije

LABORATORIJA:  

• hiperurikemija
• povišena sedimentacija
• leukocitoza
• moguć je porast urata u urinu

UDRUžENE BOLESTI:

• gojaznost
• arterijska hipertenzija
• hiperlipidemija
• dijabetes melitus
• ateroskleroza

PROGNOZA je loša ako se bolest javi kod mlađih osoba

TERAPIJA:

• podrazumeva odvojeno lečenje gihta i terapiju hiperurikemije

TERAPIJA GIHTA:

• mora se započeti što ranije
• maksimalne doze NSAIL (NeSteroidnih AntiInflamatornih Lekova (indometacin, fenilbutazon)); pošto one dovode do smirenja znakova za nekoliko sati, doze kasnije treba smanjiti
• specifičan lek je Kolhicin 
  
• ako je zahvaćen veći zglob:
  punkcija zgloba, 
  aspiracija sinovijske tečnosti, 
  lokalno dati glikokortikoide
• upaljeni zglob treba da miruje

TERAPIJA HIPERURIKEMIJE:

koriste se 2 grupe lekova: uroglikozilci i urikosupresori

 Uroglikozilici (Probenecid) su lekovi koji povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline preko bubrega; zato se ne smeju davati bolesnicima koji imaju bubrežnu simptomatologiju

Urikosupresori (Alopurinol) su lekovi koji smanjuju stvaranje mokraćne kiseline (blokirajući enzim ksantin-oksidazu)

Lekovi i iz prve i iz druge grupe daju se isključivo kada je bolest u remisiji, uz male doze NSAIL, jer se mogu javiti novi napadi artritisa

HIGIJENSKO-DIJETETSKI REžIM: važi za sve bolesnike

• dijeta bez purina
• smanjiti unos proteina, masti, alkohola
• smanjenje telesne težine
• povećati unos tečnosti
• zabrana malih doza salicilata (usporavaju eliminaciju mokraćne kiseline)

TERAPIJA GIHTA JE DOžIVOTNA !!!

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Giht (uratna artropatija, podagra, Arthritis urica) appeared first on Svet Medicine.

Osnovna promena je SINOVITIS (zapaljenje sinovije zglobova), koji deluje destrukrivno na hrskavice i kosti.

ETIOPATOGENEZA:

Uzrok RA je još uvek nepoznat; pretpostavlja se da postoji uzajamno dejstvo:

1. Infekcije – virusi (Epsten-Bar), bakterije i mikoplazme
2. Genetski faktori (prisutan je D4 antigen)
3. Promenjen imuni odgovor

Poremećaj imunog odgovora, bez obzira da li je izazvan infekcijom ili je genetski uslovljen ili je primaran, ima veoma važnu ulogu u lancu patogenetskih zbivanja i odgovoran je za:

1. održavanje zapaljenjskog procesa u sinoviji zglobova
2. sintezu reumatoidnih faktora

Imunološki mehanizmi koji dovode do inflamacije i proliferacije sinovijskog tkiva, pripadaju kombinaciji humuralnog i celularnog imunog odgovora, a to dovodi do razgradnje strukturnih proteina i demineralizacije kosti, destruktivnih promena inflamiranih zglobova

Imunom reakcijom između promenjenih IgG (antitela) i reumatoidnih faktora (antigena), stvaraju se imuni kompleksi koji u sinovijalnoj tečnosti aktiviraju komplement. On privlačI granulocite koji oslobađaju medijatore, a ovi izazivaju zapaljenje.

KLINIČKA SLIKA:

Bolest uglavnom počinje postepeno, pojavom opštih prodromalnih simptoma:

• malaksalost,
• zamor,
• gubitak apetita,
• mršavljenje i
• subfebrilnost

PROMENE NA ZGLOBOVIMA: znaci zapaljenja (bol, otok, hiperemija, poremećaj funkcije) na malim zglobovima šaka (metakarpofalangealnim i interfalangealnim), na stopalima (metatarzofalangealni) najpre, a zatim se postepeno može širiti na sve periferne zglobove.

• Karakteristična je jutarnja ukočenost = patognomonična je!!!
• Bol – naročito noću
• Otok zglobova (zbog nakupljanja sinovijske tečnosi u zglobnoj kapsuli)

 Deformisani su zglobovi koji su zahvaćeni, pa su prsti šaka vretenasti. Zahvatanje tkiva kapsule doprinosi poremećaju funkcije zgloba već u ranoj fazi bolesti.

VANZGLOBNE PROMENE: Oko 25% bolesnika sa ovim artritisom ih ima. One su indikator loše prognoze RA.

• Reumatski čvorići su najčešća manifestacija; mogu se lokalizovati potkožno (na mestima lokalnog pritiska iznad koštanih prominencija), a mogu biti duboki, unutrašnji čvorićI u plućima, srcu, oku.
• Splenomegalija, Limfadenopatija
• Vaskulitisi: češće se javljaju posle dugog trajanja bolesti, obučno u vreme kada je sinovitis neaktivan
• Anemija: zbog nefektivne eritropoeze, deficita gvožđa, folne kiseline ili vitamina B12

KOMPLIKACIJE:

• Amiloidoza,
• zapaljenje beonjače,
• pleuritis,
• leukocitoza

LABORATORIJA:

• povišena sedimentacija
• povišen fibrinogen,
• povišeni serumski globulini
• povišen C-reaktivni protein,
• povišeni serumski amiloid A
• reumatoidni faktor u 75%

RENTGEN:

1. STADIJUM: periartikularni otok mekih tkiva i osteoporoza obolelih zglobova
2. STADIJUM: suženje zglobnog prostora, erozije i ciste zglobnih površina
3. STADIJUM: destrukcije glavice kosti, subluxacije, fibrozna ankiloza
4. STADIJUM: koštana ankiloza, deformacije kostiju

DIJAGNOZA:
Za postavljanje dijagnoze potrebno je najmanje 4 od navedenih kriterijuma, koji traju minimum 6 nedelja

1. jutarnja ukočenost od najmanje 1h
2. artritis tri i više zglobova
3. istovremena simetrična zahvaćenost
4. reumatoidni noduli
5. reumatoidni faktor
6. radiografske promene

TERAPIJA:

1. Opšte mere: 
   – odmor
2. Medikamenti: 
   – simptomatska terapija: NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)
   – lekovi koji usporavaju bolest: soli zlata, penicilamin, sulfasalazin
3. Fizikalna terapija: 
   – vežbe, hidroterapija, aplikacija toplote
4. Hiruška terapija: 
   – kod teško oštećenih zglobova (artroplastika)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Reumatoidni artritis (arthritis rheumatoides, RA, reuma) appeared first on Svet Medicine.