Ključni mehanizam: Kako rade u organizmu?

Da bismo razumeli ACE inhibitore, moramo razumeti Renin-Angiotenzin-Aldosteron Sistem (RAAS), važan regulator krvnog pritiska i ravnoteže tečnosti.

1. Normalno funkcionisanje RAAS: Kada pritisak padne ili se smanji protok krvi kroz bubrege, oni luče hormon renin. Renin deluje na protein angiotenzinogen i pretvara ga u angiotenzin I. Zatim Angiotenzin-Konvertujući Enzim (ACE), koji se nalazi pretežno u plućima, pretvara angiotenzin I u angiotenzin II – moćan vazokonstriktor (skuplja krvne sudove) koji takođe stimuliše lučenje aldosterona (zadržava natrijum i vodu). Rezultat je povišenje krvnog pritiska.
2. Dejstvo ACE inhibitora: Ovi lekovi blokiraju rad ACE enzima. Time onemogućavaju stvaranje angiotenzina II, što dovodi do:
   • Vazodilatacije: Opuštanja i širenja krvnih sudova.
   • Smanjenja otpora protoku krvi.
   • Smanjenja lučenja aldosterona, što dovodi do blagog izlučivanja natrijuma i vode.
   • Povećanja nivoa bradikinina (supstance koja takođe širi krvne sudove, ali je povezana i sa neželjenim efektom suvog kašlja).

Konačan rezultat je sniženje krvnog pritiska i smanjenje opterećenja srca.

Glavni predstavnici i njihove karakteristike

ACE inhibitori se dele na lekovite supstance koje se aktiviraju u jetri (prolek, npr. enalapril) i one koje su već aktivne (npr. lisinopril, kaptopril). Izbor lek zavisi od brzine dejstva, poluvremena eliminacije i konkretnog stanja pacijenta.

Širok spektar indikacija: Zašto su toliko važni?

ACE inhibitori se ne koriste samo za snižavanje pritiska. Njihova važnost leži u organo-zaštitnom svojstvu – štite vitalne organe od oštećenja uzrokovanih hipertenzijom.

1. Arterijska hipertenzija: Često lek prve linije, samostalno ili u kombinaciji.
2. Srčana insuficijencija (slabost srca): Poboljšavaju preživljavanje, smanjuju simptome i broj hospitalizacija. Usporavaju remodelovanje srca.
3. Akutni infarkt miokarda: Zaštita srčanog mišića i prevencija razvoja slabosti srca nakon srčanog udara.
4. Hronična bubrežna bolest (posebno uz proteinuriju):
   • Dijabetička nefropatija: Zlatni standard za zaštitu bubrega kod dijabetičara. Smanjuju proteinuriju i usporavaju progresiju bolesti.
   • Nedijabetička nefropatija.
5. Prevencija kardiovaskularnih događaja kod pacijenata visokog rizika (npr. sa dijabetesom, koronarnom bolešću).

Neželjeni efekti: Šta je bitno znati?

Većina pacijenata dobro toleriše ACE inhibitore, ali neki efekti su karakteristični:

• Suv, iritativni kašalj: Najpoznatiji neželjeni efekat, javlja se kod 5-20% pacijenata. Uzrokovan je akumulacijom bradikinina. Ako je mučan i perzistentan, lek se obično menja u ARB (sartan).
• Hipotenzija (prenizak pritisak): Naročito na početku lečenja ili kod dehidrisanih pacijenata.
• Povišen kalijum u krvi (hiperkalemija): Zbog smanjenog izlučivanja aldosterona. Zahteva praćenje, naročito kod bolesnika sa bubrežnim problemima ili onih koji uzimaju suplemente kalijuma/štedne diuretike.
• Angioedem: Retka (0.1-0.5%), ali ozbiljna reakcija – brzo oticanje jezika, usana, lica ili grla. Zahteva hitnu pomoć. Češći je kod Afroamerikanaca.
• Pogoršanje funkcije bubrega: Kod pacijenata sa suženjem renalnih arterija.
• Teratogeni efekat: Apsolutno su kontraindikovani u trudnoći (pogotovo II i III trimestru), jer mogu izazvati oštećenje fetusa.

Kontraindikacije i posebna upozorenja

• Apsolutne: Preosetljivost, angioedem u anamnezi, bilateralna stenoza renalnih arterija, trudnoća.
• Relativne (zahtevaju oprez): Teška bubrežna insuficijencija, hiperkalemija, teška aortna/mitralna stenoza.

“Pravilo prvih doza”: Početak terapije često zahteva najmanju moguću dozu, naročito kod starijih i pacijenata sa srčanom slabošću, kako bi se izbegao nagli pad pritiska.

Ključne interakcije sa drugim lekovima

• Diuretici (posebno diuretici štednje kalijuma kao što je spironolakton): Povećavaju rizik od hipotenzije i hiperkalemije.
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) (ibuprofen, diklofenak): Smanjuju antihipertenzivni efekat i povećavaju rizik od oštećenja bubrega.
• Litijum: Povećava koncentraciju litijuma do toksičnih nivoa.
• Aliskiren (direktni inhibitor renina): Kombinacija se ne preporučuje kod dijabetičara i pacijenata sa oštećenjem bubrega zbog povećanog rizika od neželjenih efekata.

Praktični saveti za pacijente koji koriste ACE inhibitore

1. Redovnost je ključ: Uzimate u isto vreme svaki dan za stabilnu kontrolu.
2. Praćenje: Redovno merite krvni pritisak. Lekar će redovno kontrolisati funkciju bubrega (kreatinin) i kalijum u krvi.
3. Kašalj: Ako se pojavi suv, dugotrajni kašalj bez drugog uzroka, prijavite lekaru. Ne prekidajte lek samostalno.
4. Početak terapije: Budite oprezni prva 2-3 dana – moguća je pojačana vrtoglavica, naročito pri ustajanju.
5. Režim ishrane: Umereno korišćenje soli je važno. Izbegavajte soli sa kalijumom i suplemente kalijuma bez konsultacije sa lekarom.
6. NSAID lekovi: Izbegavajte redovno uzimanje protiv bolova i groznice iz ove grupe. Za bol pitajte farmaceuta ili lekara za alternativu (npr. paracetamol).

Zaključak: Zašto su ACE inhibitori “zlatni standard”?

ACE inhibitori su više od običnih lekova za pritisak. Oni su kardio- i nefroprotektivni agensi čija je uloga dokazana u produženju života i poboljšanju njegovog kvaliteta kod pacijenata sa hipertenzijom, srčanom slabošću, dijabetesom i nakon infarkta. Iako neželjeni efekti poput kašlja mogu ograničiti njihovu upotrebu kod nekih pacijenata, njihova korist je često neporeciva. Otvorena komunikacija sa lekarom omogućava da se terapija prilagodi za maksimalnu efikasnost i podnošljivost, čineći ACE inhibitore jednim od stubova savremene medicine.

Obaveštenje: Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i služi za bolje razumevanje terapije. Ne zamenjuje stručni medicinski savet. Sve odluke o lečenju, doziranju i prekidu lekova donosi isključivo lekar koji vas leči.

The post ACE inhibitori appeared first on Svet Medicine.

Koje su to tegobe koje najčešće dovedu pacijenta u ordinaciju?

Simptomi mogu biti razni, u vidu nepravilnog rada srca i osećaja kratkog daha, a kod sporijih aritmija se može javiti nesvestica. Nije retkost da pacijenti ne osećaju nikakve tegobe, a da prva manifestacija atrijalne fibrilacije bude moždani udar. Lekari opšte prakse često nasumično otkriju da pacijent boluje od AF tokom merenja pritiska ili auskultacije srca, kada se čuje sasvim nepravilni srčani rad.

Kod kojih pacijenata postoji rizik za nastanak fibrilacije pretkomora?

Na prvom mestu su pacijenti sa hipertenzijom, najčešće oni sa loše regulisanim krvnim pritiskom, pacijenti starije životne dobi, pacijenti sa ishemijskom bolešću srca i valvularnim manama. Takođe, bolesti štitaste žlezde mogu biti razlog nastanka aritmije. Kako smo spomenuli, ova aritmija može dovesti do stvaranja krvnog ugruška u aurikuli leve pretkomore, koji može rezultovati moždani udar kod nelečenih pacijenata.

Kako se AF dijagnostikuje i leči?

Vrlo jednostavno. Pretragom EKG-a se može postaviti dijagnoza. Potreban je i ultrazvučni pregled srca kako bi lekar procenio veličinu leve pretkomore, prisustvo ugrušaka u levoj pretkomori i suštinsko stanje vašeg srca ( postojanje valvularnih mana, veličinu srčanih šupljina i sl.).

Lečenje na prvom mestu uključuje propisivanje antikoagulante terapije koja za cilj ima sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka. Koji pacijenti su pogodni za propisivanje antikoagulantne terapije se procenjuje na osnovu dužine trajanja aritmije, starosnog doba, pridruženih bolesti i rizika od krvarenja.

Na našem tržištu postoje dve vrste antikoagulantne terapije – VKA (vitamin K antagonisti) i NOAK (novi antikoagulantni lekovi) namenjeni pacijentima sa nevalvularnom atrijanom fibrilacijom. Prva grupa lekova, gde nam spada najčešće propisivani lek Farin zahtevaju često praćenje koagulacionog statusa pacijenta, takozvani INR. Lek Farin nažalost ima česte interakcije sa velikim brojem drugih lekova. Vrednost INR-a izvan terapijskog opsega može rezultovati sa jedne strane komplikacije u vidu krvarenja, sa druge strane niske vrednosti INR-a ne štite pacijenta od komplikacija u vidu moždanoga udara. Druga grupa lekova gde spadaju Eliquis, Xarelto, Pradaxa i drugi, imaju prednost u tome, što nije potrebno praćenje koagulacionog statusa pacijenta i česte odlaske u laboratoriju radi proveravanja istog. Takođe, nemaju toliko česte interakcije sa drugim lekovima. Limitirajući faktor je njihova cena.

Ukoliko se ne zna dužina trajanja aritmije, vaš lekar će vam uz antikoagulantu terapiju propisati lekove za kontrolu ritma u slučaju aritmije sa brzim odgovorom komora, najčešće lek iz grupe beta-blokatora. Tek nakon tri nedelje korišćenja antikoagulante terapije, može se propisati i antiaritmik koji može zaustaviti aritmiju ukoliko su ispunjeni određeni uslovi. Naime, veličina leve pretkomore je jedan od indikatora uspešne medikamentozne terapije. Najčešće se koristi Amiodaron, Propafen i Sotalol. Izbor leka se vrši prema starosnoj dobi i komorbiditetima pacijenta. Sledeća terapijska opcija je kateterska ablacija plućnih vena koja se koristi najčešće kod paroksizmalne i perzistentne atrijalne fibrilacije pacijenata sa strukturalno zdravim srcem. Tada ova metoda ima najviše uspeha. Ovaj zahvat se izvodi najčešće u lokalnoj anesteziji uz blagu sedaciju. Kroz preponske vene se postavljaju specijalni kateteri kojima se dopire do srčanih šupljina i vrši se izolacija plućnih vena pomoću radiofrekventne energije.

Dr Darina Azarija

lekar Internog odeljenja OB Pančevo

The post Kad srce treperi – atrijalna fibrilacija appeared first on Svet Medicine.

 Reč je o najsavremenijem maping – sistemu visoke rezolucije Rhythmia koji na najvišem tehnološkom nivou i na savršeno jasan i precizan način ukazuje na lokalitete poremećaja i identifikuje mehanizme aritmije, skraćuje postupak ablacije plućnih vena i značajno smanjuje broj recidiva. Tu identifikaciju omogućavaju tehnološki visoko razvijeni sistemi za mapiranje i kateteri koji snimaju lokalnu električnu aktivnost srca (elektrogram, EGM), prikazujući je u trodimenzionalnoj slici. U svetskoj kliničkoj praksi 3D elektro-anatomsko mapiranje postalo je standard, a od danas najsavremenija verzija biće i u posedu Instituta “Dedinje”, čiji je ugled u svetu bio presudan da se ovaj internacionalni projekat ugledne američke korporacije Boston Scientific usmeri baš prema Institutu „Dedinje“. Biće to veliki iskorak, jer sadašnji sistemi mapiranja (CARTO, ENSITE…) ograničeni su sporim i nepotpunim mapiranjem aritmije, što limitira visoku uspešnost terapije – rekao je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta i zahvalio se uglednicima Boston Scientific-a na velikoj donaciji i dobrom osećaju da prepoznaju pravo mesto za uspešnu i dugoročnu saradnju.

Dosadašnje studije su pokazale da su korištenjem RHYTHMIA HDx maping sistema pacijenti i medicinsko osoblje izloženi znatno manjem zračenju u odnosu na dosadašnje sisteme. Veliki svetski elektrofiziološki centri ovu tehnologiju koriste u standardnoj kliničkoj praksi, a u Srbiju i region je evo tek stigla zahvaljujući saradnji Kompanije Boston Scientific i Instituta „Dedinje“.

The RHYTHMIA HDx sistem za mapiranje sa svojom pratećom opremom je indikovan za katetersko mapiranje srčane pretkomore i komore. Sam sistem omogućava vizualizaciju u realnom vremenu koristeći intrakardijalne katetere kao i prikaz srčanih mapa različitih formata, pri čemu nisu zabeležene bilo kakve kontraindikacije.

RHYTHMIA HDx je maping sistem Boston Scientific korporacije, postavlja nove standarde mapiranja u visokoj rezoluciji. Bazira se na tri glavne osobine: gustina, rezolucija i automatizacija. Svaka od ovih karakteristika je od esencijalnog značaja za kreiranje mape visoke rezolucije. Izuzetno brza automatska akvizicija mapa visoke gustine i visoke rezolucije obezbedjuje neuporedivu jasnoću, tako da možete efektivno identifikovati najkompleksnije ablacione mete.

Glavna prednost leži u algoritmima koji omogućavaju da svaki otkucaj od interesa bude prihvaćen i implementiran u mapu i to pri brzini većoj od 1.000 tačaka u minuti. Na taj način ova nova tehnologija Boston Scientific-a RHYTHMIA HDx maping sistem omogućava jasnoću mape koje ne mogu postići standardne maping tehnologije. Za optimalnu preciznost i efikasnost Boston Scientific koristi katetere sa magnetnim praćenjem, preciznost magnetne navigacije iznosi manje od 1 mm.

izvor: Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

The post Nova tehnologija u lečenju srčanih aritmija u Srbiji appeared first on Svet Medicine.

 EKG je sličan normalnom sinusnom ritmu, ali su R-R intervali kraći. Najčešći uzroci su vansrčani: fizički napor, emocije, febrilnost, hipoksija, hipotenzija, hipotireoza…

Stimulacija simpatikusa ili blokada vagusa izazivaju ovu aritmiju. Često je praćena povišenim arterijskog pritiska (TA), ali ako je praćena sniženim TA, muklim srčanim tonovima onda sigurno je uzrok neko kardijalno oboljenje (srčana insuficijencija, miokarditis, endokarditis…)

Javlja se u intoksikacijama: kofein, nikotin, alkohol…

Terapija je etiološka. Kada postoji povišeni simpatički tonus, daju se beta-blokatori

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Sinusna tahikardija appeared first on Svet Medicine.

EKG nema promena, osim usporenja ritma. Uzroci su razni: fiziološka bradikardija nalazi se u sportista i fizičkih radnika. Javlja se pri povećanom tonusu vagusa: san, poremećaj vegetativnog nervnog sistema, porast intrakranijalnog pritiska, ikterus (žutica), rana faza inferiornog infarkta. Česta je u hipotireozi, hipotermiji., a vrlo često uzrokovana i lekovima: digitalis, beta blokatori.

Najčešće se dobro podnosi i nije praćena simptomima (retko: slabost, nesvestica, presinkopa).

Terapija se daje samo u simptomatskim oblicima: atropin, a ako lek ne pomogne implantira se veštački vodič srca

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Sinusna bradikardija appeared first on Svet Medicine.

. Najčešće se ispoljava kao

• RESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (fiziološka je, posebno kod dece; uzrokovana refleksnom inhibicijom vagusa; vidi se kao usporenje frekvence pri ekspirijumu, a ubrzanje u inspirijumu) ili se vidi kao
• NERESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (promene dužine PP intervala nezavisne od disanja; najčešći uzrok je intoksikacija digitalisom i zapaljenja miokarda; potrebna je etiološka terapija oboljenja koje ju je izazvalo)

izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Sinusna aritmija appeared first on Svet Medicine.

Sinusna tahikardija

– karakteriše se frekvencim srca preko 100/min, do 140 i više. EKG je sličan normalnom sinusnom ritmu, ali su R-R intervali kraći. Najčešći uzroci su vansrčani: fizički napor, emocije, febrilnost, hipoksija, hipotenzija, hipotireoza…

Stimulacija simpatikusa ili blokada vagusa izazivaju ovu aritmiju. Često je praćena povišenim arterijskog pritiska (TA), ali ako je praćena sniženim TA, muklim srčanim tonovima onda sigurno je uzrok neko kardijalno oboljenje (srčana insuficijencija, miokarditis, endokarditis…)

Javlja se u intoksikacijama: kofein, nikotin, alkohol…

Terapija je etiološka. Kada postoji povišeni simpatički tonus, daju se beta-blokatori

Sinusna bradikardija

– označava usporenje srčane frekvence ispod 50/min. EKG nema promena, osim usporenja ritma. Uzroci su razni: fiziološka bradikardija nalazi se u sportista i fizičkih radnika. Javlja se pri povećanom tonusu vagusa: san, poremećaj vegetativnog nervnog sistema, porast intrakranijalnog pritiska, ikterus (žutica), rana faza inferiornog infarkta. Česta je u hipotireozi, hipotermiji., a vrlo često uzrokovana i lekovima: digitalis, beta blokatori.

Najčešće se dobro podnosi i nije praćena simptomima (retko: slabost, nesvestica, presinkopa).

Terapija se daje samo u simptomatskim oblicima: atropin, a ako lek ne pomogne implantira se veštački vodič srca

Sinusna aritmija

– na EKG se vidi kao promena dužine PP intervala u okviru 10%. Najčešće se ispoljava kao

• RESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (fiziološka je, posebno kod dece; uzrokovana refleksnom inhibicijom vagusa; vidi se kao usporenje frekvence pri ekspirijumu, a ubrzanje u inspirijumu) ili se vidi kao
• NERESPIRATORNA SINUSNA ARITMIJA (promene dužine PP intervala nezavisne od disanja; najčešći uzrok je intoksikacija digitalisom i zapaljenja miokarda; potrebna je etiološka terapija oboljenja koje ju je izazvalo)

Putujući vodič srca

– nastaje usled prelaska dominantnog pejsmejkera iz SA čvora u neki susedni deo pretkomore ili u AV nodus. Na EKGu: P-talasi su različitog izgleda, jer su neki sinusnog porekla, a ostali idu iz ektopičnog žarišta. PutujućI pejsmejker može biti posledica povećanog tonusa vagusa, a nekada nastaje zbog kardiogenih bolesti

Terapija nije poterbna, osim u uslovima srčanog uzroka

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Aritmije – Poremećaji u stvaranju impulsa u sinusnom čvoru, sinusna tahikardija, sinusna bradikardija, sinusna aritmija, putujući vodič srca appeared first on Svet Medicine.

. EKG se karakteriše:

1. promenjenim P-talasom (različitog je izgleda, što zavisi od mesta iz kojeg potiče ektopični čvor);
2. ranija pojava ektopičnog impulsa, iza koje postoji duža pauza (označava razmak od prethodnog normalnog, do sledećeg normalnog impulsa);
3. PQ interval može biti duži ili kraći od PQ intervala sinusnog porekla;
4. važna odlika je prisustvo normalnog QRS kompleksa

Pretkomorske ekstrasistole se često registruju kod zdravih osoba. Uzrok im je ishemija miokarda, dilatacija pretkomora, intoksikacija digitalisom. Nalaz jako učestalih pretkomorskih ekstrasistola prethodi pojavi flatera ili fibrilacije pretkomora

Retko su praćene simptomima, pa ne zahtevaju terapiju; simptomatski slučajevi leče se beta-blokatorima ili verapamilom

izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Pretkomorske (atrijalne) ekstrasistole appeared first on Svet Medicine.

; pravilnog ritma, sa frekvencom 120-220/min. 

Ako je sprovođenje impulsa 1:1, ubrzavaju se i komore, pa nastaje prava supraventrikularna tahikardija. Češća je pretkomorska tahikardija sa blokom 2:1, 3:1 ili 4:1, pa je komorska frekvencija neujednačena, ali najčešće nije ubrzana

EKG registruje P-talase koji su sličnog izgleda kao pri normalnoj sinusnoj aktivaciji (ako je ektopični okidač blizu SA čvora) ili vrlo različite od sinusnih (ako je okidač dalje od SA čvora). 

Uzrok je u 2/3 intoksikacija digitalisom (ređe je to hronično plućno srce i hipokalijemija)

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Pretkomorska (atrijalna) tahikardija appeared first on Svet Medicine.

Na EKGu se P-talas ne raspoznaje, jer se poklapa sa T-talasom ili sa QRS-kompleksom. QRS kompleks normalno izgleda, jer se impuls normalno širi kroz komore

Napad PSVT nastaje naglo u vidu lupanja srca, može trajati do nekoliko dana, ali i samo nekoliko minuta. Kod ljudi koji već imaju kardiološke probleme, ovaj napad, ako traje duže, može dovesti do ozbiljnog oštećenja pumpne funkcije srca i miokardne ishemije.

Terapija:

• Prekidanje tahikardije kod mlađih od 35 godina može se izvesti nadražajem vagusa; lek izbora je verapamil i.v; takođe mogu beta-blokatori ili drugi antiaritmici i.v (amiodaron, kinidin, prokainamid)
• u osoba sa srčanom insuficijencijom daje se digitoksin i.v
• ako su napadi učestali profilaksa se izvodi beta-blokatorom ili verapamilom

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

The post Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) appeared first on Svet Medicine.