Terapija u Onkologiji

U donošenju odluke o tretmanu pored podataka iz histopatološkog nalaza, moraju se uzeti u obzir i sledeći faktori:

• Uzanperovalost, odnosno raširenost bolesti , koja se izražava TNM ili klinički stadijima.
• Starost i opšte zdravstveno stanje pacijenta
• Raspoloživost terapijske opreme, kadra, medikamenata
• Socijalno-ekonomske prilike
  

1.Hirurgija

I danas je na prvom mestu za mnoge solidne tumore. Najbolje je odstranjenje cele količine tumora ako je moguće. Ponekad hirurgija nije na prvom mestu najpre dajemo hemioterapiju da bi smanjili sami tumorski proces pa tek onda ga operišemo!

VRSTE HIRURGIJE:

1. Radikalna hirurgija. Radikalno odstranimo tumor sa pripadajućim organom i limfnim čvorovima!
2. Palijativna hirurgija.To je vrsta hirurgije čiji je cilj da pacijentu smanji bolove te omogući koliko-toliko ugodan život do kraja. Prerseče se deo eferentnih vlakana u leđnoj moždini!
3. Poštedna hirurgija: Najbolji organ za prikaz poštedne hirurgije je dojka. Neodstranimo celu dojku nego samo izvadimo tumor iz nje!

   Vrste poštedne hirurgije:
   1.Tumoroektomija – vađenje samog tumora, to je moguće napraviti samo kada je tumor malen do nekoliko cm i onda je takva terapija opravdana!
   2.Segmentektomija, odstranjujemo jedan maleni deo dojke, jedan segment.
   3.Kvadrantektomija – dojka je podeljena na 4 segmenta (kvadranta) G.L. (gornji lateralni – spoljni), G.M (gronji medijalni- unutrašnji), D.L (donji lateralni), D.M (donji medijalni), te mi odstranjujemo samo jedan segment (kvadrant)!

4. Dijagnostički hirurški zahvati (biopsije, eksplorativni zahvati)
5. Hirurgija rekurentne bolesti – Odstranjenje lokalnih recidiva i recidiva u regionalnimlimfonodima.
6. Rekonstruktivna hirurgija

 

2.Radioterapija

Radioterapija je medicinska disciplina koja se bavi lečenjem malignih tumora jonizujućim zračenjem. Takođe može biti radikalna ili palijativna !

• Radikalna–pacijenta zračimo s namerom da ga izlečimo tako da živi bez bolesti najmanje 5 godina !
• Palijativna–nastojimo pacijentu umanjiti bolove i podići mu kvalitet života. Najčešće se zrače tumori pluća i želudca koji su metastazirali u kosti. Primer ovakve terapije je kada tumor metastazira u kosti te mi dajemo relativno veliku dozu zračenja direktno na kost sa svrhom sprečavanja frakture! Doze zračenja 50,60 a kod nekih vrsta tumora i do 70 Gy, u poređenju kod radikalnog ozračivanja doza dnevna je 2 Gy! Kod palijtivnog zračenja zračimo velikom dozom u par dana, cilj nam je što pre otpustiti pacijenta kući, jer nema izlečenja te treba provesti što više vremena sa svojom porodicom!

Postoje dve osnovne grupe tehnika zračenja: teleterapija i brahiterapija. U teleterapiji sprovodi se spoljašnje zračenje, a Brahiterapija je tehnika kod koje se izvori unose pomoću specijalnih aplikatora ili sondi u šuplje organe ili pomoću igala u solidne. Ova tehnika je izuzetno pogodna za lečenje karcinoma grlića materice, vagine, rektuma, jednjaka, prostate, dojke, tumora vrata itd.

Osetljivost tumora na zračenje – radiosenzitivnost
Osetljivost tumora na zračenje zavisi od nekoliko faktora: osetljivosti tkiva iz kojeg se tumor razvio, stepena diferentovanostii njegovih ćelija (slabije diferentovani, anaplastični su osetljiviji), veličine tumora, prokrvljenosti tj snabdevenosti kiseonikom (nekrotični, hipoksični tumori su slabije osetljivi). Prema tome, tumori se dele na

• Osetljive , i
• Ograničeno osetljive.

Ne postoje rezistentni tumori, a niti rezistentna normalna tkiva, svakose može uništiti ako se izloži dovoljno visokoj dozi zračenja. 

Konformalna terapija – ne šteti zdravom tkivu a deluje na bolesno.

Frakcionisanje doze – osnovni princip zračenja prema standardizovanom obrazcu.

Nus-pojave radioterapije: crvenilo, perutanje kože, muka, povraćanje proliv, pad Le, Er, Tr.

 

3.Hemioterapija

U lečenju onkoloških pacijenata hemioterapija se može primeniti na nekoliko načina:

• Indukcinona terapija je naziv za citoterapiju kao primarni tretman pacijenata sa uznapredovalim karcinomima, kod kojih ne postoji drugi alternativni način liječenja. Obično se primijenjuje kombinovana hemioterpija.
• Adjuvantna hemioterapija se zasniva na upotrebi sistemskog tretman nakon što je primarni tumor hirurški odstranjen ili uništen zračenjem.
• Neadjuvantna hemioterapija označava upotrebu hemioterpije kao inicijalnog tretmana kod pacijenata sa lokalizivanim karcinomom, za koga postoji i alternativni, ali ne potpuno efikasan način lečenja. Da se smanji tumor pa da se onda operiše.
• Sistemska – kod udaljenih metastaza.

U odnosu na poreklo, hemijski sastav i način delovanja citostici se mogu svrstati u nekoliko grupa:

1. Alkilirajući agensi: nitrogen mustard , cyclophosphamide (Endoxan), Cisplatin, ifosfamide, carboplatin
   
2. Antimetabolici: 5-FU, methotrexat, gemcitabin
3. Biljni alkaloidi: vinca alcaloidi (vinblastine, vincristine, vindesine), etoposide, taxol, taxotere
4. Antibiotici: bleomycin, daunorubicin, doxorubicin, mitxantron, epirubicin, idarubicin, mitomycin
5. Enzimi i drugi agensi: procarbazin, dakarbazin, mitoksantron.

Efikasnost hemoterapije je najveća kod tumora mikroskopske veličine. Na delovanje citostatika su posebno osetljive strukture koje sadrže veliki broj ćelija u deobi, kao što je koštana srž, bazalne ćelije kože i sluznica.

 

4.Fotodinamska terapija

– Terapija koja je bazirana na tome da tumor ima ubrzan metabolizam te da u sebe nakuplja više molekula nego
normalna stanica! PROTORFIRIN, kada ga tumor nakupi u sebe, onda se sa svetlom, posebne talasne dužine, obasja se deo tela gde je ranije utvrđeno da su postojale metastaze. Učinak je izrazito dobar na principu fotosintilacije – dovodimo do pucanja hromosoma i smrti ćelija!

5.Imuno terapija

Imunoterapija u onkologiji je primena agenasa koji podstiču antitumorski odbrambeni mehanizam organizma ili su sastavni deo prirodnog imunskog sistema i ispoljvaju antitumorsko dejstvo.

Promne imunskog statusa ogranizma sa ciljem postizanja antitumorskog efekta mogu biti aktivne i pasivne.

• Aktivna imunoterapija se zasniva na primeni supstanci koje podstiču imunski sistem organizma da zaustavi rast ili eliminiše tumor.
• Pasivna imunoterapija je primena određenih komponenti imunskog sistema, bilo specifičnih – antitela, bilo nespecifičnih, biološki aktivnih supstanci – citokina (IL-2, interferonom) ili ćelija-tumor adaptivna imunoterapija (TIl, LAK i drugih). Pasivna imunoterapija, koja se danas obično naziva adoptivna imunoterapija, je primena komponenti imunskog sistema koji su inače prisutni u organizmu u određenim uslovima. To su najčešće monoklonalna antitela, citokini i citotoksične ćelije.

 

6.Hormonska terapija

Receptori za estrogene, androgene i gestagene hormone nađeni su u brojnim tumorima kao što su; tumori dojke,
prostate (blokada androgena), endometrijuma, ovarijuma, bubrega, kolona, jetre, melanoma i sarkoma.

Međutim, hormonska terapija je efikasna samo kod onih tumora koji poseduju znatno prisustvo hormonskih receptora (overekspresiju).

Hormonski receptori, estrogenski (ER) i progesteronski (PgR).

Hormonalna terapija može biti:

1. Ablativna – kada se odstrani funkcija polne žlezde
2. Kompetitivna – kada mesto za estrogeni hormon na receptoru zauzme sintetski hormon sličnih osobina.
3. Kada se spreči produkcija hormona u perifernim tkivima (masna tkiva, mišići), inhibicijom enzima aromataze.
4. Aditivna: dodavanje hormona sa različitim efektima: na primer dodatak gestagena smanjuje oslabađanje LH i FSH putem kočenja hipofize.