Za nas u HPB hirurgiji, ovo predstavlja specifičan izazov: mi ne lečimo samo maligni tumor, već istovremeno moramo voditi računa o hronično insuficijentnom organu u kojem se taj tumor nalazi.

Etiologija: Promena profila pacijenata

Razvoj hepatocelularnog karcinoma je proces koji najčešće traje decenijama. Hronična inflamacija i regeneracija hepatocita (jetrenih ćelija) dovode do genetskih mutacija i maligne transformacije.

Tradicionalno, dominantni faktori rizika bili su hronični virusni hepatitisi B i C (HBV i HCV) i alkoholna ciroza jetre. Međutim, uvodom visokoefikasnih direktnih antivirotika (DAA) za lečenje hepatitisa C, onkološka i hirurška praksa beleži snažan trend promene etiologije.

Danas u operacionim salama sve češće viđamo pacijente čiji je HCC posledica Metaboličkog sindroma i Nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), koja progredira u nealkoholni steatohepatitis (NASH). Gojaznost, dijabetes melitus tip 2 i insulinska rezistencija postali su vodeći, tihi pokretači hepatokarcinogeneze u zapadnom svetu.

Klinička slika i paraneoplastični sindromi

U ranim stadijumima, HCC je klinički nem. Simptomi se obično javljaju tek kada tumor dostigne značajne dimenzije ili kada dovede do dekompenzacije osnovnog oboljenja jetre.

Znakovi upozorenja koji zahtevaju hitnu evaluaciju obuhvataju:

• Naglo pogoršanje stabilne ciroze (pojava ili refraktornost ascitesa, nova epizoda krvarenja iz varikoziteta jednjaka).
• Bol u gornjem desnom kvadrantu trbuha i palpabilna masa.
• Žutica i neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Posebnu pažnju treba obratiti na paraneoplastične sindrome – stanja koja izazivaju same tumorske ćelije lučenjem biološki aktivnih supstanci, a uključuju hipoglikemiju, eritrocitozu (povišen broj crvenih krvnih zrnaca) i tešku hiperkalcemiju.

Dijagnostika: Zbog čega biopsija često nije potrebna?

Hepatocelularni karcinom je jedan od retkih maligniteta u medicini čija se definitivna dijagnoza može postaviti isključivo na osnovu radioloških karakteristika, bez potrebe za patohistološkom potvrdom (biopsijom).

Razlog za to leži u specifičnoj vaskularizaciji. Zdrava jetra dobija 75-80% krvi iz vene porte, a samo 20-25% iz hepatične arterije. S druge strane, HCC se napaja gotovo isključivo iz hepatične arterije (neoangiogeneza).

Ovaj fenomen koristimo u naprednoj radiologiji (Trofazni MDCT skener ili MRI abdomena). Tipičan radiološki profil HCC-a po LI-RADS klasifikaciji podrazumeva:

1. Snažno i rano preuzimanje kontrasta u arterijskoj fazi (Arterial wash-in).
2. Brzo ispiranje kontrasta u venskoj i odloženoj fazi (Venous wash-out), kada tumor postaje tamniji od okolnog tkiva.

Od tumorskih markera, pored standardnog Alfa-fetoproteina (AFP), u modernoj dijagnostici se sve više oslanjamo i na PIVKA-II (DCP), koji pokazuje visoku specifičnost, posebno kod tumora sa mikrovaskularnom invazijom.

Hirurško lečenje: Resekcija vs. Transplantacija

Terapijski pristup se strogo vodi [BCLC algoritmom koji smo detaljno obradili u prethodnom tekstu]. Ipak, hirurgija ostaje jedina potencijalno kurativna opcija.

1. Anatomska resekcija jetre

Hirurško uklanjanje tumora (resekcija) je rezervisano za pacijente sa očuvanom funkcijom jetre (Child-Pugh A, optimalan rezultat lidokainskog MEGX testa) i dovoljnim volumenom preostalog zdravog tkiva (FLR).

Zbog sklonosti HCC-a da se širi kroz sitne grane vene porte (mikrovaskularna invazija), anatomske resekcije – gde se uklanja kompletan jetreni segment zajedno sa njegovom vaskularnom peteljkom – pokazuju značajno manje stope lokalnog recidiva u poređenju sa neanatomskim, klinastim resekcijama. Ukoliko postoji sumnja na zahvaćenost drenažnih puteva, vrši se i disekcija regionalnih limfnih žlezda u hepatoduodenalnom ligamentu.

2. Transplantacija jetre

Za razliku od resekcije, transplantacija jetre nudi elegantno rešenje za dva problema: uklanja se maligni tumor, a istovremeno se leči i osnovna bolest – ciroza, iz koje bi se vremenom verovatno razvio novi karcinom. Indikacije za transplantaciju su tradicionalno bile ograničene rigoroznim Milanskim kriterijumima (jedan tumor do 5 cm, ili do 3 tumora, nijedan veći od 3 cm). Danas, primenom procedura za smanjenje tumora (downstaging), sve češće uspešno transplantiramo i pacijente koji izlaze iz ovih početnih okvira.

3. Alternativne i premošćujuće terapije

Kada tumor nije primarno resektabilan, HPB hirurzi blisko sarađuju sa interventnim radiolozima i onkolozima na primeni:

• TACE (Transarterijska hemoembolizacija): Zagušivanje krvnih sudova tumora uz lokalno dejstvo hemioterapeutika.
• Ablacione tehnike (RFA/MWA): “Spaljivanje” malih tumora toplotnom energijom.
• Sistemska terapija: Kod uznapredovale bolesti dominira primena imunoterapije (Atezolizumab/Bevacizumab) i inhibitora tirozin kinaze, koja sve češće omogućava downstaging tumora u resektabilnu fazu.

U hirurgiji hepatocelularnog karcinoma, granice se neprestano pomeraju zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu i modernim tehnologijama.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Hepatocelularni karcinom (HCC): Savremena dijagnostika i hirurški izazovi appeared first on Svet Medicine.