U nauci se razvoj čoveka posmatra kroz tri međusobno zavisna područja: fizički, kognitivni i psihosocijalni razvoj. Kada je u pitanju periodizacija razvoja, u kliničkoj i obrazovnoj praksi najčešće se koristi podela na sledeće periode:

1. Antenatalni period: Od začeća do rođenja.
2. Detinjstvo i mladalaštvo: Od rođenja do 18. godine (podeljeno na rano, srednje, kasno detinjstvo i adolescenciju).
3. Zrelo doba: Od 18. do 65. godine života.
4. Starački period: Od 66. godine do kraja života (sa specifičnim podfazama regresije).

Kognitivni razvoj: Teorija Žana Pijažea

Prema švajcarskom psihologu Žanu Pijažeu (Jean Piaget), inteligencija predstavlja vrhunac psihičke evolucije i njena osnovna funkcija je adaptacija (prilagođavanje) na spoljašnju sredinu. Kognitivni razvoj se odvija kroz četiri kvalitativno različita stadijuma. Svaki stadijum donosi specifičan način mišljenja i razumevanja stvarnosti.

1. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. godine)

U ovom periodu dete saznaje svet isključivo kroz svoju perceptivnu (senzornu) i motornu aktivnost. Novorođenče dolazi na svet opremljeno urođenim refleksima koji čine osnovu za buduće misaone procese. Ovaj stadijum se odvija kroz 6 podstadijuma:

• Uvežbavanje refleksnih reakcija (0–2 meseca): Ponavljanje urođenih refleksa (sisanje, hvatanje) koji se dodirom sa sredinom modifikuju i prelaze pod kontrolu volje.
• Primarne cirkularne reakcije (2–4 meseca): Reakcije usmerene na sopstveno telo (npr. sisanje palca). Cirkularne su jer završetak jedne radnje predstavlja stimulus za njeno ponavljanje.
• Sekundarne cirkularne reakcije (4–8 meseci): Pažnja se usmerava na spoljašnji svet i predmete. Dete ponavlja radnju koja izaziva zanimljivu reakciju okoline (npr. udaranje igračke da proizvede zvuk).
• Koordinacija sekundarnih šema (8–12 meseci): Pojavljuje se namerno ponašanje. Dete koordiniše dve šeme, gde mu jedna služi kao sredstvo, a druga kao cilj (npr. uklanjanje prepreke da bi dohvatilo igračku).
• Tercijarne cirkularne reakcije (12–18 meseci): Aktivno eksperimentisanje i varijacija ponašanja. Dete namerno baca igračke iz različitih uglova da vidi šta će se desiti, stvarajući nove efekte.
• Početak reprezentacije (18–24 meseca): Pojava mentalnih simbola i unutrašnjeg rešavanja problema. Dete može da osmisli rešenje u mislima pre nego što ga motorički izvede.

2. Preoperacioni stadijum (od 2. do 7. godine)

Glavna karakteristika ovog stadijuma je simbolička funkcija – sposobnost deteta da koristi simbole (reči, crteže, mentalne predstave) koji reprezentuju sredinu. Mišljenje postaje fleksibilnije, rekonstruiše se prošlost i planira budućnost kroz igru i govor.

• Stabilnost identiteta (konzervacija kvaliteta): Dete shvata da se suština nečega ne menja promenom izgleda (npr. prelivanjem vode iz šire u užu čašu, šestogodišnjak će potvrditi da je to i dalje ista voda).

Ograničenja preoperacionog mišljenja:

• Egocentrizam: Nesposobnost deteta da zamisli situaciju iz pozicije drugog posmatrača (čuveni Pijažeov eksperiment sa tri planine).
• Centracija: Usmeravanje pažnje na samo jedan, vizuelno najupečatljiviji aspekt predmeta uz zanemarivanje ostalih važnih karakteristika.
• Ireverzibilnost: Nemogućnost mentalnog obrtanja akcije unazad i vraćanja na početnu tačku.
• Transduktivno rezonovanje: Mišljenje koje ide od pojedinačnog ka pojedinačnom, povezujući događaje koji nisu u uzročno-posledičnoj vezi samo zato što su se desili u isto vreme.

3. Stadijum konkretnih operacija (od 7. do 11/12. godine)

Oko polaska u školu, mišljenje deteta počinje da liči na logičko mišljenje odraslih. Dete sada može “u glavi” vršiti operacije koje su reverzibilne.

• Konzervacija kvantitativnih svojstava: Razumevanje da težina, zapremina i broj predmeta ostaju isti bez obzira na promenu spoljašnjeg oblika.
• Klasifikacija: Sposobnost sistematičnog grupisanja predmeta u klase i građenja hijerarhijskih klasifikacija (npr. razvrstavanje geometrijskih figura po boji i obliku istovremeno).
• Serijacija: Sposobnost ređanja predmeta u niz po veličini (od najmanjeg do najvećeg i obrnuto).
• Ograničenje: Operacije su još uvek vezane za konkretnu, fizičku realnost i neposredno iskustvo, a ne za hipoteze.

4. Stadijum formalnih operacija (od 11/12. godine i nadalje)

U adolescenciji nastane potpuno osamostaljivanje misli od realnog postojanja. Mlada osoba postaje sposobna za hipotetičko-deduktivno rezonovanje. Može razmišljati o verbalno iskazanim hipotezama, sistematski izolovati varijable i baviti se apstraktnim konceptima i mogućim svetovima.

Razvoj pažnje, pamćenja i sociokulturni uticaji

Razvoj pažnje i pamćenja

Pažnja predstavlja održavanje perceptivne usmerenosti na jedan objekat uz ignorisanje ostalih. Kod mlađe dece pažnja je kratkotrajna i lako skreće. Sa uzrastom se trajanje pažnje značajno produžava, što je neurološki povezano sa procesom mijelinizacije nervnog sistema, naročito u području retikularne formacije, koja se završava oko puberteta.

Pamćenje počinje rano. Novorođenčad pokazuju preferenciju prema glasu majke i zvuku kucanja srca, što ukazuje na prenatalno pamćenje zvukova. Osnovni mehanizam u ranoj dobi je habituacija (navikavanje) – gubljenje reakcije na stimulus koji se ponavlja. Neurološki razvoj dugoročnog pamćenja u prve tri godine usko je povezan sa sazrevanjem hipokampusa i prefrontalnog režnja.

Sociokulturna teorija Lava Vigotskog

Za razliku od Pijažea koji je naglašavao detetovo samostalno istraživanje, Lav Vigotski ističe socijalne i kulturne determinante kognitivnog razvoja. Dete uči kroz dijalog i zajedničke aktivnosti sa odraslima. Ključni pojam je zona narednog razvoja – prostor između onoga što dete može uraditi samo i onoga što može postići uz pomoć odraslog. Vigotski je smatrao da je detetov egocentrični govor zapravo “privatni govor” koji služi za samoregulaciju i koji se vremenom internalizuje u unutrašnji govor i mišljenje.

Emocionalni razvoj i afektivno vezivanje

Emocija je unutrašnje subjektivno stanje praćeno fiziološkim promenama, mislima i ekspresijom lica i tela. Sadrži tri komponente: subjektivni doživljaj, fiziološke promene (tahikardija, promena pritiska) i akcione tendencije (npr. povlačenje usled straha).

• Razvoj u prvoj godini: Prvi jasni znak pozitivnog stanja je osmeh (oko 6–7. nedelje javlja se socijalni osmeh usmeren ka roditeljima). Sa 7 meseci dete prepoznaje poznata lica, dok pojava nepoznatih izaziva strah od stranaca. Oko 8. meseca javlja se separaciona anksioznost (uznemirenost pri odvajanju od majke).
• Sekundarne emocije (nakon prve godine): Tokom druge i treće godine razvijaju se kompleksnije emocije koje zahtevaju svest o sebi i društvenim pravilima: ponos, stid, krivica i zbunjenost.
• Adolescencija: Ovaj period donosi intenzivnija ispoljavanja negativnih emocija, često usmerenih prema roditeljima. Klinički je značajan podatak da učestalost depresije raste sa 1% u detinjstvu na oko 15% u adolescenciji, pri čemu su devojke statistički podložnije depresivnim stanjima.

Stilovi afektivnog vezivanja (Džon Boubi i Meri Ejnsvort)

Afektivno vezivanje (attachment) je primarna emocionalna veza koju dete razvija sa majkom ili primarnim starateljem. Na osnovu eksperimenta “Strana situacija”, Meri Ejnsvort (Mary Ainsworth) je opisala četiri stila vezivanja:

1. Sigurno vezivanje: Dete je uznemireno odvajanjem, ali se lako umiri kada se majka vrati. Istražuje sredinu osećajući se zaštićeno.
2. Ambivalentno (anksiozno) vezivanje: Dete je prekomerno uznemireno pri odvajanju, a pri povratku majke pokazuje mešavinu traženja blizine i otpora/ljutnje.
3. Izbegavajuće vezivanje: Dete pokazuje minimalnu uznemirenost pri odlasku majke i izbegava kontakt ili je ignoriše kada se vrati.
4. Dezorganizovano vezivanje: Karakteriše se kontradiktornim i stereotipnim ponašanjem, često kao posledica nepredvidivog ili ugrožavajućeg ponašanja staratelja.

Razvoj govora i moralno rasuđivanje

Razvoj govora

Pojava prve reči (oko prve godine života) prethodi prelingvistička faza (gukanje, brbljanje).

• Oko 18. meseca nastupa faza rečenice od dve reči, poznata kao telegrafski govor.
• Između 2. i 5. godine dete ovladava morfologijom i gramatičkim pravilima.
• Pri polasku u školu, prosečno dete aktivno koristi oko 6.000 reči, a pasivni rečnik se kasnije rapidno širi zahvaljujući formalnim operacijama koje omogućavaju usvajanje apstraktnih pojmova.
• Klinička napomena: Specifični jezički poremećaj (SJP) definiše se kao značajan zaostatak u usvajanju jezika koji se ne može objasniti neurološkim oštećenjima, intelektualnim deficitom ili nepovoljnim socijalnim faktorima.

Moralni razvoj po Lorensu Kolbergu

Lorens Kolberg (Lawrence Kohlberg) je na osnovu rešavanja moralnih dilema (poput Hajncove dileme) definisao razvoj moralnog rasuđivanja kroz tri nivoa i šest stadijuma:

I Nivo: Prekonvencionalni moral (karakterističan do 10. godine)

• Stadijum 1: Poslušnost i kazna. Dete se rukovodi strahom od kazne i moći autoriteta. Pravila su fiksna i dolaze spolja.
• Stadijum 2: Individualizam i instrumentalna razmena. Shvata se da postoje različiti interesi. Ispravno je ono što zadovoljava sopstvene potrebe, a odnosi se baziraju na principu pragmatične razmene usluga (“ja tebi, ti meni”).

II Nivo: Konvencionalni moral (tipičan između 13. i 16. godine)

• Stadijum 3: Uzajamna međusobna očekivanja. Važno je biti “dobro dete”, opravdati očekivanja porodice, pokazati lojalnost, empatiju i dobre namere.
• Stadijum 4: Zakon i red. Fokus se širi na društvo kao celinu. Ispravno ponašanje je ispunjavanje dužnosti, poštovanje zakona i održavanje socijalnog poretka.

III Nivo: Postkonvencionalni moral (kasna adolescencija i zrelo doba)

• Stadijum 5: Društveni dogovor i individualna prava. Shvata se da zakoni moraju štititi osnovna ljudska prava i jednakost. Ako zakon to ne čini, treba ga promeniti demokratskim putem.
• Stadijum 6: Univerzalna moralna načela. Rukovodi se sopstvenom savešću i univerzalnim etičkim principima pravde i humanosti koji su iznad zakona. Ovaj stadijum je izuzetno redak i posmatra se primarno kao teorijski konstrukt.

Motorni, čulni i telesni razvoj deteta

• Motorni razvoj: Razvoj se odvija po cefalokaudalnom (od glave ka petama) i proksimodistalnom (od centra tela ka periferiji) zakonu. Kontrola glave se uspostavlja posle 4. nedelje, a stabilno sedenje oko 3. meseca. Precizno hvatanje vrhovima prstiju (pincentni hvat) razvija se između 6. i 8. meseca, dok se samostalan hod javlja individualno, najčešće između 11. i 15. meseca.
• Razvoj čulnih organa i opažanja: Čulo dodira ima ključnu ulogu u prvoj godini za taktilno ispitivanje sredine. Do treće godine dete precizno razlikuje teksture i temperaturu (osetljivije je na hladnoću nego na toplotu). Sluh se manifestuje kroz akustičnu fiksaciju u prva 4 tjedna, a oko 5. meseca dete prepoznaje majčin glas. Kod čula vida, akomodacija i konvergencija oka se savladavaju oko 3. meseca, kada se javlja i prepoznavanje poznatih lica.
• Telesni razvoj u ranoj dobi (2. i 3. godina): Dolazi do intenzivnog razvoja koštano-zglobnog sistema, rasta i dobijanja na težini. Normalizuje se rad endokrinih žlezda i završava nicanje mlečnih zuba. Dete do treće godine postaje visoko samostalno: uspešno koristi pribor za jelo, spava oko 12 sati dnevno i uspostavlja potpunu voljnu kontrolu sfinktera.

The post Razvojne faze u psihologiji: Kognitivni, emocionalni i moralni razvoj čoveka appeared first on Svet Medicine.