Kako deluje?

Abemaciklib je tzv. ciljani terapijski lek. On specifično inhibira (zaustavlja) aktivnost enzima CDK4 i CDK6. Ovi enzimi igraju ključnu ulogu u regulaciji ćelijskog ciklusa – procesa deljenja i umnožavanja ćelija. Kod hormonski pozitivnog (ER+), HER2-negativnog raka dojke, put CDK4/6 je često preterano aktivan, što dovodi do nekontrolisanog rasta tumorskih ćelija.

Blokirajući ove enzime, abemaciklib zaustavlja progresiju ćelijskog ciklusa, sprečavajući da se tumorske ćelije dele i umnožavaju. Važno je naglasiti da se lek uvek koristi u kombinaciji sa drugim lekovima:

• U postmenopauzalnim ženama: obično u kombinaciji sa inhibitorom aromataze (npr. letrozol) kao inicijalna terapija, ili sa fulvestrantom kod progresije bolesti nakon prethodne hormonalne terapije.
• U premenopauzalnim ženama: koristi se u kombinaciji sa inhibitorom aromataze ili fulvestrantom i terapijom za suprimiranje funkcije jajnika.

Kome je namenjen?

Abemaciklib je indiciran za lečenje hormonski pozitivnog (ER+), HER2-negativnog, lokalno uznapredovalog ili metastatskog raka dojke kod odraslih žena i muškaraca.

Efikasnost

Klinička istraživanja (kao što je studija MONARCH) pokazala su impresivne rezultate. U odnosu na samu hormonalnu terapiju, dodavanje abemacikliba značajno:

• Produžava vreme pre progresije bolesti (PFS – “progression-free survival”), što znači da tumor duže ostaje pod kontrolom.
• Povećava ukupno preživljavanje (OS – “overall survival“) u nekih bolesnika.
• Umanjuje rizik od progresije bolesti ili smrti za oko 50%.

Način primene i doziranje

Lek se isključivo uzima oralno, u obliku tableta. Doziranje je fiksno (npr. 150mg dva puta dnevno), a terapija se sprovodi u ciklusima od 28 dana, uz pauzu od određenog broja dana u zavisnosti od protokola. Terapija traje dok postoji klinička korist, odnosno dok je bolest pod kontrolom i dok se toksičnost dobro podnosi.

Nuspojave

Kao i svi lekovi, abemaciklib ima potencijalne nuspojave. Najčešće uključuju:

• Supresiju koštane srži: Smanjenje broja neutrofila (neutropenija), leukocita (leukopenija), trombocita (trombocitopenija) i anemija. Zbog toga je redovno praćenje krvne slike obavezno.
• Umor (astenia, malaksalost).
• Gastrointestinalne smetnje: mučnina, dijareja, povraćanje, gubitak apetita.
• Alopecija (gubitak kose).
• Povećanje nivoa kreatinina i jetrinih enzima u krvi.

Većina nuspojava je upravljiva prilagodavanjem doze (prema propisima lekara), uz suportivnu terapiju i redovni monitoring. Lekar će detaljno objasniti plan upravljanja nuspojavama.

Važna napomena za pacijente

• Abemaciklib se može koristiti samo pod strogim nadzorom onkologa specijaliste.
• Neophodno je striktno poštovati propisanu dozu i režim uzimanja.
• Redovne kontrole krvne slike su od vitalnog značaja za bezbednost.
• O svim nuspojavama ili promenama u zdravstvenom stanju obavezno obavestiti lekara.
• Terapija je često dostupna kroz zdravstvene sisteme ili specijalne programe; o pitanjima dostupnosti treba razgovarati sa lekarom i ustanovom.

Zaključak

Abemaciklib je revolucionarni ciljani lek koji je promenio paradigmu lečenja HR+, HER2- metastatskog raka dojke. U kombinaciji sa endokrinom terapijom, on omogućava dugotrajniju kontrolu bolesti, produžava preživljavanje i poboljšava kvalitet života mnogim pacijentima. Iako nosi određena rizika od nuspojava koji se pažljivo monitorišu, njegova klinička dobrobit čini ga kamenom temeljcem savremene onkološke terapije za ovaj podtip raka dojke.

Napomena: Ovaj članak ima informativni karakter i ne zamenjuje stručni medicinski savet. Sve odluke o lečenju moraju se donositi u konsultaciji sa kvalifikovanim lekarom specijalistom.

• Verzenios abemaciklib film tableta; 100mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija
• Verzenios abemaciklib film tableta; 150mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija
• Verzenios abemaciklib film tableta; 50mg; blister, 2x14kom LILLY, S.A. – Španija

The post Abemaciklib appeared first on Svet Medicine.

Lokalni rast primarnog tumora ili metastaza izaziva brojne promene, čija vrsta i ozbiljost zavise od lokalizacije i uznapredovalosti bolesti. Uzrokovane su samom tumorskom masom, infiltrativnim rastom, destrukcijom okolnog tkiva, kompresijom, nekrozom, krvarenjem, sekundarnim infekcijama.

Sistemske promene kod onkoloških bolesnika mogu biti uzrokovane lučenjem hormona koji je tipičan za tkivo iz koga potiće tumor (hormonalno-aktivne neoplazme), ektopičnim i atipičnim stvaranjem supstanci u tumoru koje deluju na ostale strukture organizma, potrošnjom gradivnih i energetskih materija od strane tumora.

Najčešće sistemske promene izazvane tumorima su:

• Poremećaji funkcije raznih organa
• Hematoloski poremećaji (anemije)
• Degenerativne promene u CNS-u
• Hormonski poremećaji
• Pulmonalna oseo-artropatija
• Imunološki poremećaji
• Karcinomski bol
• Kaheksija – gubitak telesne mase praćen slabošću, gubitkom apetita i anemijom. Postoji uzajamni odnos između veličine tumora i stepena kaheksije. Kaheksija je uslovljena smanjenim kalorijskim unosom zbog gubitka apetita ili otežanog uzimanja hrane, trošenjem nutritivnih elemenata od strane tumora i visokim bazalnim metabolizmom obolelog organizma.
• Paraneoplastični sindrom (PNS) je kompleks simptoma koji nisu uključeni u kaheksiju, a koji se ne mogu lako objasniti samim rastom tumora ili proizvodnjom supstanci koje odgovaraju osnovnom tkivu iz koga tumor potiče. Javlja u 10% do 15% onkoloških pacijenata. PNS je važno prepoznati, pošto može biti prvi, alarmantni znak bolesti ili predstavljati značajan dijagnostički i terapijski problem. Najčešće se sreće kod karcinoma bronha i dojke i malignih limfoma. Manifestuje se obično hiperkalcemijom, Cushingovim sindromom, trombolitičkim nebakterijskim miokarditisom, migrirajućim tromboflebitisom. Smatra se da nastaje kao posledica ektopične proizvodnje peptida sličnih hormonima.
• Metastaziranje (ćelije gube adhezivnost), mogu da metastaziraju limfogeno (epitelni), hematogeno (mezenhimalni), transcelomski, jatrogeno, direktno. Na primer karcinom pluca metastazira u kosti, rektuma u jetru, dojka u kosti, bubrega u pluća.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Dejstva tumora na organizam appeared first on Svet Medicine.