Ono što su autori ovog rada, predvođeni profesorom Song Li, obelodanili jesu skrivene stem (matične) ćelije u zidu krvnog suda, koje se tu nalaze inaktivne tokom većeg dela života, a kada se aktiviraju uzrokuju rast manje funkcionalnih ćelija. Li navodi da ovi novi tipovi ćelija pokazuju rast u kasnijem životnom dobu osobe, i da su one u osnovi ateroskleroze i začepljenja arterija – koji su povezani sa smrtonostim moždanim udarom I infarktom mokarda (srčani udar).

Prvobitno se smatralo da glatke mišićne ćelije vremenom ožiljavaju, I da to vodi ka nastanku krtih I uskih arterija, koje potom igraju bitnu ulogu u nastanku kardiovaskularnih oboljenja. Ali to nije tako, navodi Liu: U suštini jeste da glatke mišićne ćelije ne treba kriviti za to. Umesto toga jedna druga vrsta matičnih ćelija, koje Li naziva multipotentna vaskularna stem ćelija, stupa na scenu, I dovodi do rasta ćelija koje liče na glatke mišićne ćelije, ali ne funkcionišu ispravno. Ove ćelije do sada nisu otkrivene, jer ih ima malo, I teško ih je izolovati.

Dalje Li nastavlja: ”Nazivano ih ćelije ”uspavana lepotica” ili ”uspavano zlo”, jer ne čine ništa dok su inaktivne. Matične ćelije ostaje u stanju mirovanja decenijama pre nego što počinju da rastu I da čine zid krvnog suda manje elastičnim.”

Kada imamo loše formirane arterije, sa pogrešnim tipom ćelija, protok krvi može da se smanji ili da jednostavno stane u potpunosti. Ovo će onda prouzrokovati moždani ili srčani udar (infarkt), u zavisnosti od mesta blokade. Moždani I srčani udar su i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti (umiranja).

Spravljanje lekova I drugih genetskih tretmana u cilju zaustavljanja ili čak deaktivacije ovih matičnih ćelija, još u ranoj mladosti, ima izvestan potencijal u budućnosti u prevenciji ateroskleroze, u preokretanju već načinjene štete, ili da čak ovu vrstu kardiovaskularnih oboljenja načini prošlošću.

Li ovu svoju teoriju podržava time što navodi da trenutna teorija dediferencijacije, ili jednostavno povratka glatkih mišićnih ćelija na ranije faze razvoje, čime se uzrokuje ožiljavanje I degeneracija koja se viđa kod krutih arterija, zapravo nema u svojoj osnovi pravi dokazani mehanizam koji će je I podržati.

Tokom svog istraživanja, Li je pratio ćelijsku lozu (lliniju) unazad sve do multipotentne vaskularne stem ćelije, koja je u mogućnosti da formira nekoliko tipova ćelija, uključujući I glatku mišićnu ćeliju.

Ovo istraživanje za sada ne vredi mnogo, sve dok se ne ponovi nekoliko puta I dok ga ne ponove I potvrde drugi istraživački timovi. Takođe Li je svoje istraživanje obavio na tkivu miševa a ne na ljudskom tkivu. Ipak, i pored svega, istraživanje je impresivno I možda će pokrenuti farmaceutsku industriju u pravcu spravljanja lekova koja za cilj imaju prevencuju rasta ovih negativnih ćelija, ćelija ”smrti”.

Zanimljiv je I podatak da su matične ćelilje koje formiraju arterije takođe sposobne da formiraju nervne ćelije, ćelije hrskavice, kosti I masti, što ukazuje na to zašto arterije postaju krte ili čak ispunjene masnim depozitima. Li navodi da pokušaj napada problema dijetama I snižavanjem holesterola zapravo predstavlja napad na simptome, nešto slično poput zaustavljanja curenja nosa kod prehlade.

Reference

• Rupert Shepherd. (2012, June 10). “Scientists Discover A Stem Cell That Causes Heart Disease.” Medical News Today. Retrieved from http://www.medicalnewstoday.com/articles/246368.php.
• Tang Z, Wang A, Yuan F, Yan Z, Liu B, Chu JS, Helms JA, Li S. Differentiation of multipotent vascular stem cells contributes to vascular diseases. Nat Commun. 2012 Jun 6;3:875. doi: 10.1038/ncomms1867. PubMed PMID: 22673902.
• Image courtesy of FreeDigitalPhotos.net

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Otkrivena matična ćelija koja uzrokuje srčane bolesti? appeared first on Svet Medicine.