Sem prekurzora eritrocita ima uticaj i na neurone, ćelije glije, endotelne ćelije, kardiomiocite, miocite i druge. Tako se ispoljava njegovo proangiogeno dejstvo. Proangiogeno dejstvo ima važnu ulogu u regeneraciji organizma u raznim stanjima kod kojih dolazi do ishemije tkiva.

Kod hroničnih bubrežnih bolesnika, ne samo u terminalnoj fazi bolesti dolazi do oštećenja tkiva bubrega i samim tim se oštećuju ćelije odgovorne za stvaranje eritropetina. Anemija hroničnih bolesti ima multifaktorijalnu etiologiju, sem nedostatka eritropoetina takođe čest je i nedostatak gvožđa, loš nutritivni status, gubitke krvi putem gastrointestinalnog trakta i sl.

Anemija kod bolesti bubrega je normohromna i normocitna. Morfologija eritrocita je normalna. Ispitivanje koštane srži ne pokazuje odstupanja od normale. Krvna slika pokazuje nedostatak gvožđa. Broj retikulocita je smanjen. Feritin je paradoksno povišen kod većine pacijenata u terminalnom stadijumu bubrežne bolesti.

Lečenje anemije kod dijaliznih pacijenata

Nelečena anemija kod pacijenata na dijalizi može imati ozbiljne posledice. Povećava se rizik od kardiovaskularnih događaja, centralnog vaskularnog insulta, pogoršava se opšte stanje pacijenta kao i dugogodišnja stopa preživljavanja. Izolovana nadoknada preparata gvožđa nema puno uspeha, jer sinteza eritropoetina po potrebama organizma može da se pojača i do 100 puta, što naravno patološki izmenjen bubreg ne može postići. Lečenje humanim eritropetinom bila je gotovo revolucija u lečenju bubrežnih bolesnika. Sada je na tržištu dostupan veći broj preparata rekombinantnog humanog eritropoetina – rHuEpo (epoetin alfa, epoetin beta, epoetin zeta, darbepoetin alfa). Prema preporukama internacionalnih vodiča NKF-K/DOQI (National Kidnney Foundation-Dialysis Outcomes Quality Initiative), vrednosti hemoglobima ne treba da prelaze 11-12 g/dL. Prema kliničkoj studiji KC Vojvodina, Klinika za nefrologiju, iz 2010 godine nabolje preživljavanje su imali bolesnici sa vrednostima hemoglobina oko 12 g/dL. Učestalost primene i doza rHuEpo se individuelno podešava prema nalazu krvne slike, feritina (< 100 mikrograma/L) , serumskog gvožđa, TIBC, UIBC i saturacije transferina (< 20%). Preparati gvožđa se takođe doziraju individualno prema navedenim laboratorijskim analizama, koje u optimalnom slučaju izvodimo u slučaju krvne slike jednom mesečno, zatim ostale analize 2-3 puta godišnje.

• Tabela ilustrativno prikazuje vrednosti hemoglobina (Hgb) i doze pojedinačnih rHuEpo u odgovarajućim jedinicama u periodu četvoro mesečnog lečenja kod pacijenata na hemodijalizi, koji su počeli sa primenom rHuEpo. Vrednosti Hgb u prvom mesecu su početne vrednosti bez primene rHuEpo, doza rHuEpo za prvi mesec je početna doza, njene vrednosti su korigovane prema vrednostima Hgb u narednom mesecu. Efikasnost doze rHuEpo se tumači po vrednostima Hgb u narednom mesecu.

N= nedeljno.

Zaključak

Blagovremeno lečenje anemije kod pacijenata na hemodijalizi, kao i kod hroničnih bubrežnih bolesnika koji još nisu u terminalnom stadiju bubrežne bolesti ima važan uticaj na kvalitet života i preživljavanje. Dobra korekcija anemije takođe smanjuje procenat kardiovaskularnih komorbiditeta. Korekcija anemije samo preparatima gvožđa nema dovoljan efekat na poboljšanje krvne slike, rHuEpo preparati su najboljim izborom u lečenju ove vrste anemijskog sindroma. Beleže se i slučajevi rezistencije na rHuEpo. Kontraindikacije primene rHuEpo su preosetljivost na aktivnu supstancu i nekontrolisana hipertenzija. Oprezno treba postupati kod pacijenata sa aktivnim malignim oboljenjem. Sa druge strane, vrednosti Hgb > 12.0 g/dL nose povišen rizik od trombemolijskih komplikacija.

Dr Darina Azarija

lekar Internog odeljenja OB Pančevo

The post Anemija hroničnih bolesti kod pacijenata na hemodijalizi appeared first on Svet Medicine.