Od migrene pati oko 8% ljudi. Tri puta češće se javlja kod žena, nego kod muškaraca, uglavnom zbog hormonalnih promena pre i tokom menstruacije, trudnoće i menopauze (mada menopauza nekim ženama donese olakšanje).Prvi napad migrene obično se dogodi u kasnom pubertetu ili u ranim dvadesetim godinama, u nekim slučajevima i ranije. Retko se prvi napad doživi posle 50. godine života. Napadi često postaju ređi i blaži sa starenjem – mnogo su ređi među osobama starijim od 65 godina.

Migrenu može da izazove jedan ili više faktora. Tu spadaju između ostalih: neke namirnice, naročito sir, čokolada, crno vino, pržena hrana i agrumi. Nizak nivo šećera u krvi izazvan glađu ili preteranim uzimanjem rafinisanih ugljenih hidrata, dehidracija, stres, šok ili zabrininutost, nedostatak sna, jarka svetlost ili neke boje svetlosti, buka, promena vremena ili klime, suv vazduh ili topao, suv vetar, hormonalne promene.

Migrena nastaje zbog stezanja i proširivanja arterija u mozgu. Količina serotonina u mozgu je mala između napada, a visoka tokom napada. Tokom napada može biti i poremećena i količina drugih neurotrensmitera, kao i količina kalcijuma i magnezijuma.

  Simptomi variraju od pojedinca do pojedinca, ali zajednički simptom je jak, pulsirajući bol na jednoj strani glave. Možda ćete primetiti jedno ili više neobičnih osećanja, zovu se aura, koji se javljaju pre napada i traju do sat vremena, na primer bljeskanje svetlosti, krivudave linije ili slepa tačka u vidnom polju. Kad glavobolja počne, mnogima je muka ili povraćaju, a mogu biti i preosetljivi na svetlost ili zvuke. Drugi mogući simptomi su vrtoglavica, trnci ili utrnulost.

Ishrana

Sprečite nedostatak bilo koje hranljive materije koji bi mogao da poveća verovatnoću napada migrene tako što ćete se hraniti neuravnoteženo, uključujući namirnice bogate vitaminom B2 ili riboflavinom, na primer: integralne žitarice, žumanca, mleko, spanać i krto meso. Da bi ste izbegli velike špromene nivoa šećera u krvi, jedite manje a češće obroke i birajte složene ugljene hidrate koji se sporije vare, kao što su integralne žitarice i pasulj, a ne namirnice koje sadrže belo brašno i dodatni šećer. Slatka, rafinisana hrana izaziva brzo povećanje nivoa šećera u krvi a zatim njegov nagli pad. Takve promene nivoa šećera u krvi kod osetljivih osoba mogu da izazovu napade migrene.

Da bi ste lakše otkrili da li kod vas neka namirnica izaziva napade migrene, vodite detaljan dnevnik o svemu što pojedete tokom nekoliko nedelja. Neke osobe ne podnose namirnice koje sadrže tiramin, aminokiselinu koja može da izazove migrenu delovanjem na krvne sudove u mozgu. Tiramin se nalzi u čokoladi, siru, govedini, džigerici, jajima, pivu, crnom vinu i drugoj fermentisanoj hrani, kao i u nekom voću i povrću (banane, pomorandže, šljve, boranija, spanać, paradajz): Druga mogućnost je alergija na hranu. Česti izazivači su pšenica, mleko, sir, pomorandža, paradajz i krompir. Neke osobe dobiju migrenu kada popiju čaj, kafu, koka-kolu ili neki drugi napitak s kofeinom.

Postoji jedna teškoća u otkrivanju uzroka migrene. Pre nego što glavobolja počne već poremećene količine neurotransmitera mogu izazvati želju za određenim namirnicama. Zato namirnice koje pojedete neposredno pre migrene ne moraju da budu krivci, iako se simptomi pojavave pošto ih pojedete. Pravi izazivač migrene može biti neki drugi faktor.

 Autorka je urednik portala NaDijeti.com

Članak je preuzet sa gornjeg linka uz odobrenje autorke.

The post Migrena i ishrana appeared first on Svet Medicine.