Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19.

 Odakle potiču koronavirusi?

• Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu se prenositi među ljudima. Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačkama.

Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?

• Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni. SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba. Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan od SARS-CoV. Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične simptome, ta dva virusa su vrlo različita te se stoga i ponašaju drugačije. Još je prerano donositi zaključke o načinu širenja SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni podaci ukazuju da se SARS-CoV-2prenosi kao SARS.

Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?

• Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka). Trenutno dostupni epidemiološki podaci nisu dovoljni za utvrđivanje lakoće i uspešnosti širenja virusa među ljudima. Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju. Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.

Koji su simptomi zaraze 2019-nCov?

• Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput:

• povišene telesne temperature
• kašlja
• otežanog disanja
• bolova u mišićima, i
• umora

U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?

• Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja težih oblika ove bolesti.

Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?

• Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.

Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?

• Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku. Potrebno je da postupite u skladu sa dobijenim uputstvima.

   

• Telefoni epidemiološke službe za sve informacije:
  Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa koronavirusom: 064/89-45-235
  Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”: 011/26-84-566
  

Kako izbeći zarazu?

• Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

• izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
• izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
• pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
• pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
• izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama.
• Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.

Kako da se ponaša osoba koja je bila u bliskom kontaktu sa osobom obolelom od COVID-19?

• Osoba koja je tokom poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa obolelim od COVID-19 biće stavljena pod aktivni nadžor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadžorom, meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Ako ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadžor postupiće prema algoritmu aktivnosti za postupanje sa licem kome je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u vezi sa mogućom izloženošću infekciji novim koronavirusom SARS-CoV-2.

Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?

• Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.

Jesu li hirurške maske efikasna zaštita protiv SARS–CoV-2?

• Uz primenu drugih mera zaštite, hirurška maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni socijalni kontatakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika.

Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?

• Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.

Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od SARS–CoV-2?

• Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.

Da li treba odložiti putovanje u područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Građanima Republike Srbije se savetuje da odlože planirana putovanja u sva područja u kojima se registruje intenzivna transmisija virusa SARS-CoV-2 zbog mogućeg rizika od zaražavanja novim korona virusom.

Ukoliko putujete u područja intenzivne transmisije, preporučuje se pridržavanje sledećih mera:

• izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju znake infekcije organa za disanje (kašalj, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura);
• izbegavanje masovnih okupljanja i boravka u prostoru gde se nalazi veliki broj osoba;
• pojačana i česta higijena ruku (pranje vodom i sapunom najmanje 20 sekundi, ili ako to nije moguće, korišćenje alkoholnih gelova za dezinfekciju ruku, naročito nakon kontakta sa obolelim osobama ili boravka u potencijalno ugroženom području;
• može se preporučiti nošenje maski preko usta i nosa ukoliko se boravi u prostoru gde su masovna okupljanja (aerodromi, železničke i autobuske stanice, gradski i međugradski prevoz i sl);
• pridržavanje mera zaštite od prenošenja infekcije kod svih osoba koje osete simptome infekcije organa za disanje (respiratorna higijena – održavanje odstojanja od drugih osoba, pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta, često pranje ruku);
• izbegavanje kontakta sa živim ili mrtvim divljim ili domaćim životinjama.

Šta ako sam nedavno boravio/la u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa i imam simptome respiratorne infekcije?

• Osoba koja je unazad 14 dana boravila u Kini ili drugim zahvaćenim područjima i naglo razvije znakove bolesti disajnih puteva (povišena telesna temperatura, kašalj, gušobolja ili teškoće disanja) treba da se telefonom javi nadležnom epidemiologu, opiše znakove bolesti i obavezno kaže da je boravila u području na kome postoji intenzivna transmisija virusa. Osobe koje su u poslednjih 14 dana pre ulaska u Republiku Srbiju boravile na području zahvaćenom epidemijom bolesti koju izaziva SARS–CoV-2 biće stavljene pod zdravstveni nadžor u samoizolaciju pri ulasku u Srbiju. To znači da će im ukoliko nemaju simptome bolesti pri ulasku u zemlju, granični sanitarni inspektor izdati rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor u samoizolaciji kod kuće, te će biti u kontaktu sa nadležnim epidemiologom tokom trajanja nadžora. Ukoliko osoba tokom zdravstvenog nadžora razvije simptome respiratorne bolesti ili povišenu temperaturu, epidemiolog će postupiti u skladu sa sumnjom na bolest uzrokovanu COVID-19.

Šta se dešava tokom leta avionom ili na aerodromu?

• Ako se tokom leta uoče znakovi bolesti kod nekog od putnika osoblje aviona će svim putnicima podeliti anketne listiće (Passenger locator cards) koje moraju ispuniti. Osoblje aviona će zatim pokupiti listiće pre sletanja aviona i po sletanju ih predati graničnom sanitarnom inspektoru na graničnom prelazu. Na osnovu listića i anketiranja granični sanitarni inspektor će izdati rešenje o zdravstvenom nadžoru i putnike uputiti na teritorijalno nadležnog epidemiologa. Građani kojima je izdato rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadžor treba da se u roku od 24 časa jave teritorijalno nadležnom institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje. Epidemiolog instituta/zavoda će uzeti potrebne podatke i dati im uputstvo o sprovođenju nadžora u trajanju od 14 dana. Ako osoba po završetku zdravstvenog nadžora ne razvije simptome respiratorne bolesti, epidemiolog šalje obaveštenje o završetku zdravstvenog nadžora nadležnim ustanovama. Obolela osoba iz aviona će se transportovati u bolnicu na dalju obradu. Ako se pre isteka zdravstvenog nadžora pokaže da oboleli putnik ne boluje od SARS–CoV-2 prekida se zdravstveni nadžor nad njegovim kontaktima.

   

• Rizik od zaraze na aerodromu sličan je riziku na svakom drugom mestu gde se okuplja velik broj ljudi.

Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?

• Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno prenosi sa jedne osobe na drugu.

Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?

• Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih načela higijene.

Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih infekcijom novim koronavirusom?

• Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi, uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.

Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?

• Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.

Koliko su efikasne termovizijske kamere u otkrivanju ljudi zaraženih novim koronavirusom?

• Termovizijske kamere su efikasne u otkrivanju osoba koje imaju povišenu telesnu temperaturu. Međutim, oni ne mogu da detektuju osobe koje su zaražene novim koronavirusom, a kod kojih još uvek nema simptoma bolesti.

   

• Ukoliko se termičkim skenerom otkrije osoba da ima povišenu telesnu temperaturu i dolazi iz područja u kome je registrovano obolevanje od novog koronavirusa, to ne znači automatski i da je osoba zaražena ili obolela od novog koronavirusa. Granična sanitarna inspekcija preduzima dalje korake u zavisnosti od visine telesne temperature i prisustva simptoma infekcije organa za disanje.

Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?

• Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora po neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.

Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?

• Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od respiratornih infekcija pa ni od infekcije novim koronavirusom.

izvor: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

The post Novi koronavirus COVID-19: Pitanja i odgovori appeared first on Svet Medicine.