Dr Irving Weissman, profesor patologije na Stanfordu, i kolege, pišu o svom uspehu u terapiji karcinoma i tumora mokraćne bešike, mozga, dojke, debelog creva, jetre, jajnika i prostate u onlajn izdanju Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ističu da antitelo blokira protein CD47, koji šalje “ne jedi me” signal koji ćelije raka koriste u zaustavljanju makrofaga i drugih ćelija imunskog sistema od proždiranja.

Anti-CD47 je prva terapija antitelima koja je efikasna prema različitim humanim tumorima. Istraživači navode da s nestrpljenjem iščekuju početak faze 1 i faze 2 kliničkih ispitivanja na ljudima u narednih nekoliko godina.

Terapija takođe značajno smanjuje mogućnost širenja tumora (metastaziranja) u druge delove tela miša, i u pojedinim slučajevima, životinje izgleda da su “izlečene”.

Weissman, direktor Institute of Stem Cell Biology and Regenerative Medicine i Ludwig Center for Cancer Stem Cell Research and Medicine, oba u Stenfordu, ističe da njihov pronalazak ubedljivo i uverljivo pokazuje da je CD47 legitimana i obećavajuća meta u humanoj terapiji karcinoma:

“Blokirajući ovaj signal ‘ne jedi me’ inhibiše se rast gotovo svih humanih karcinoma koje smo testirali na miševima, sa minimalnom toksišnošću,” navodi Weissman.

Dr Robert Weinberg profesor biologije sa Whitehead Institute for Biomedical Research u Masačusetsu koji nije uključen u istraživanje navodi da su nalazi zanimljivi i uzbudljivi i da se nada da će se nalazi iskoristiti u cilju pronalaženja novih terapijskih opcija.

“Mobilišući imunski sistem da napada solidne tumore je tokom dugog vremena cilj mnogih istraživača karcinoma tokom proteklih dekada,” navodi Weinberg.

Weissman-ova laboratorija je već otkrila da je CD47 normalno eksprimiran na površini cirkulišućih matičnih ćelija krvi kao put za zaustavljanje od napada makrofaga, ćelija čistača imunskog sistema, koji patroliraju u potrazi za ’’neispravnim’’ ćelijama koje će eliminista, mada ponekad i pogreše.

CD47 signal podstiče makrofage da oslobađaju različite produkte.

Weissman i kolege su, takođe, prethodno pronašli da pojedini tipovi ćelija raka, poput onih kod leukemija i limfoma, imaju takođe način da eksprimiraju CD47 na svojoj površini i da šalju ’’ne jedi me’’ signal i da time izbegnu da iz makrofag proždire.

Pronašli su da su neki od miševi sa humanim non-Hodžkin limfomom kojima su dali antitelo koje blokira CD47, zajedno sa agensom koji podstiče makrofage na proždiranje, izlečeni.

Poslednja studija uključuje eksperte iz mnogih oblasti, uključujući onkologe, urologe, ginekologe, radiološke onkologe, neurohirurge, hematologe, patologe, otorinolaringologe, hepatologe. Istraživači su pronašli da skoro svaka ćelija humanog karcinoma koju su ispitivali eksprimira CD47, u proseku, tri puta više nego normalna ćelija.

Takođe su pronašli da kod ljudi čije ćelije raka eksprimiraju dosta CD47 ćelije teže da žive kraće od onih sa sličnim karcinomom ali ćije ćelije raka eksprimiraju manje CD47. Ova osobina može biti od koristi kao metod prognoze karcinoma. Istraživači su zapazili da se, tokom nekoliko nedelja, većina tumora smanjuje, a da se u pojedinim slučajevima uočava i potpuno nestajanje; kod pet miševa sa transplantiranim humanim karcinomom dojke, pošto je tumor nestao, istraživači su obustavili tretman. Miševi su i dalje bili bez karcinoma četri meseca nakon toga, te su istraživači zaključili:

“Ovi nalazi ukazuju da anti-CD47 antitela mogu dramatično da uspore rast humanih solidnih tumora blokirajući mogućnost CD47 u prenošenju ’’ne jedi me’’ signala do makrofaga.”

Weissman ističe da ukoliko je tumor visoko agresivan, CD47 antitela takođe blokiraju metastaze.

“Postaje veoma jasno da, u cilju da karcinom preživi u telu, on mora da iznađe put da izbegne ćelije urođenog imunskog sistema”. Urođeni imunski sistem je prva linija odbrane protivu patogena poput virusa i bakterija. Ipak, u pojedinim slučajevima, terapija CD47 antitelima nije uspešna. Weissman ističe da ima još dosta toga da se uči.

“Potrebno je da naučimo više o odnosu između makrofaga i ćelija tumora, i kako da privučemo više makrofaga u tumor.”

Možda hirurško smanjivanje tumora ili radioterapija može biti od koristi pre terapije antitelima, ili možda čak korišćenje uz dodatna antitela u stimulaciji imunskog sistema u cilju ubijanja ćelija karcinoma.

U međuvremenu, istraživači veruju da su nalazi dovoljni da pokažu da korišćenje antitela kao jedinstvene terapije budi nadu i predstavlja sledeću etapu u daljim istraživanjima.

Izvor: 

“The CD47-signal regulatory protein alpha (SIRPa) interaction is a therapeutic target for human solid tumors”; Stephen B. Willingham, Jens-Peter Volkmer, Andrew J. Gentles, Debashis Sahoo, Piero Dalerba, Siddhartha S. Mitra, Jian Wang, Humberto Contreras-Trujillo, and others; PNAS published ahead of print 26 March 2012; DOI:10.1073/pnas.1121623109; 

Catharine Paddock PhD. (2012, March 28). “Antibody Shrinks Tumors Of Seven Cancers.”Medical News Today. Retrieved from http://www.medicalnewstoday.com/articles/243455.php.

Dr Marko Bogdanovic

Dr Marko Bogdanović je specijalista opšte hirurgije na Klinici za digestivnu hirurgiju UKCS, sa užim profesionalnim fokusom na HPB hirurgiju i onkologiju. Detaljne informacije o kliničkom radu, stručnim usavršavanjima i naučnim doprinosima možete pogledati na stranici: Kompletna biografija autora.

www.svetmedicine.com

The post Antitelo koje smanjuje tumor appeared first on Svet Medicine.