Linkedin Twitter Instagram Facebook YOUTUBE

Streptokoke su Gram pozitivne koke. Prema Schottmuleru, dele se na:

  • α hemolitičke streptokoke
  • β hemolitičke streptokoke
  • γ streptokoke

Prema Lancefieldu postoji podela na osnovu specifičnih polisaharida u zidu ćelije na grupe: A-T

  • Grupa A: Streptococcus pyogenes (80% obolenja)
  • Grupa B i D: - patogene

 


Grupa A Streptokoka (Streptococcus pyogenes)

 


Strukturalne komponente:

  • Kapsula (hijaluronična kiselina) – uloga u virulenciji i fagocitozi
  • Površinski antigeni:

*M Protein (>80 serotipova)
    - Glavni faktor virulencije; antifagocitni faktor
    - Dobar antigen – tipski specifični imunitet
    - Uloga u adherenciji na epitelne ćelije
*T Protein (tipizacija,epidemiološki značaj)
*R Protein
*Serumski ”opacity” reaktivni protein
*Grupni specifični karbohidrati,
  - mukopeptidi, lipoteiholična kiselina, peptidaze i dr.


Kros reakcija streptokoknih antigena i tkivnih antigena čoveka ima ulogu u patogenezi reumatske groznice, horeje, akutnog glomerulonefritisa i dr:

  • Hijaluronidazna kapsula i sinovijalno tkivo zgloba
  • M Protein i sarkolema miokardnog tkiva
  • Streptokokna protoplazma i sarkolema srca
  • Streptokokna protoplazma i moţdano tkivo
  • ćelijski zid i valvularni glikoprotein

Ekstracelularni produkti:

  • Dezoksiribonukleaza (DNase): grupe A,B,C i G
  • Egzotoksini (eritrogeni toksini) – proteinski kompleksi sa hijaluronskom kiselinom:

- eritrogena aktivnost
- pirogena svojstva
- oštećenje srčanog i jetrenog tkiva
- blokada RES-a
- blokada ranog sekundarnog imunog odgovora
- pospešuje transformišuću ulogu T limfocita
- povećavaju propustljivost ćelijske membrane
- povećana prijemčljivost u toku letalnog šoka na endotoksin

Egzotoksini su dobri antigeni (tipski specifičan imunitet).

  • Hemolizini:

- Streptolizin O – termolabilan; dobar antigen – ASTO može da transformiše limfocite, utiče na celularni imuni odgovor
- Streptolizin S – odgovoran za hemolizu, nije antigen

  • Enzimi:

-  Hijaluronidaza – povećava invazivnu sposobnost streptokoka
-  Streptokinaza (SK-A i SK-B) – aktivator plazminogen - plazmin sistema (fibrinolitički agens)
-  Lipoproteinaza
-  Nikotin amid dinukleotidaza (sprečava fagocitozu – sekvele)

 

Epidemiologija


Rezervoar infekcije je čovek (oboleli i kliconoša). Izvor infekcije mogu biti nazofaringealni sekret ili kožne lezije. Ulazna vrata su sluzokoža nazofarinksa, koža (inokulacija), sluzokoža agstrointestinalnog trakta (GIT-a). Spadaju u izuzetno česta oboljenja.

Streptokokoze su retke u prvoj godini života.

 


Patogeneza

 

  1. Fenomen inflamacije
    (nesupurativan ili supurativan)
  2. Toksični fenomen
  3. Tokso-alergijski fenomen


Patogenezu i oblik streptokokne infekcije određuju:

  • način prodiranja streptokoka u organizam
  • posebne osobine streptokoka
  • masivnost infekcije
  • imunitet inficirane osobe


Može nastati lokalno i opšte oboljenje. U slučaju lokalnog, može da se širi per continuitatem, limfogeno ili hematogeno. Kod sojeva koji produkuju egzotoksin se javlja toksemija.

 


Kliničke karakteristike streptokoknih infekcija

 


I Infekcije grupe A (str. pyogenes)

a) Gnojna oboljenja:

  • Oboljenja respiratornog trakta:

- rhinitis-pharyngitis-tonsillitis – širenje per continuitatem – peritonzilarni absces; otitis media; mastoiditis; sinusitis – CNS
tracheobronchitis – pneumoniae – empyema pulmonum

  • Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

- pericarditis

  • Oboljenja kože:

- piodermije – karbunkuli - furunkuli
- abscesi – flegmone
- paronihije – impetigo – celulitis

  • Oboljenja koštanog sistema:

- osteomijelitis – artritisi

  • Oboljenja abdomena:

- apendicitis – holecistitis – peritonitis

  • Oboljenja genitalnog trakta:


- adnexitis – parametritis – pelveoperitonitis
- vulvovaginits
- puerperalna sepsa


b) Negnojna oboljenja:

  • kataralne streptokokne angine
  • šarlah
  • erizipel
  • alimentarne toksoinfekcije


c) Negnojne sekvele:

  • akutna reumatska groznica
  • glomerulonefritis

 


II Infekcije grupe B: (streptococcus agalactiae)


Infekcije su najčešće u neonatalnom periodu i kod male dece. Rezervoar infekcije su kliconoše (analne, urogenitalne, nazofaringealne). Izvor infekcije: mleko; urin; stolica; vaginalni sekret majke.

 

  • Oboljenje u neonatalnom periodu: septikemija sa ili bez meningitisa
  • Kod starije dece: septični artritis – osteomijelitis; konjuktivitis; sinusitis; otitis; endokarditis; peritonitis
  • Kod osoba sa izmenjenim imunitetom: infekcije meninga, srednjeg uha, pluća, srca, zglobova, kostiju, gnojenja na koži
  • U ginekologiji: endometritis, postparatalna sepsa i endokaraditis

 


III Infekcije grupe C

 

  • Oboljenja kao grupa A (bolesti respiratornih puteva,rana, erizipel), glomerulonefritis, oboljenja u ginekologiji i u postpartalnom periodu

 


IV Infekcije grupe G

 

  • Tonzilitis; piodermije; postpartalna sepsa sa endokarditisom.

 


V Infekcije grupe D (enterococcus i non enterococcus bakterije)

 

  • Uzročnici infekcija urinarnog i bilijarnog trakta, abdominalnih obolenja, peritonitisa, endokarditisa, sepse.
  • Provokativni momenti: hirurške intervencije, kateterizacije…
  • Streptoccocus viridans

 


Dijagnoza streptokoknih infekcija:

 

  • izolacija i kultura uzročnika iz nazofarinksa (oprez kliconoštvo) i serološka klasifikacija.
  • brzi direktni antigen test (60-95% sigurnosti)
  • kultura na krvnom agaru
  • Brižljiv klinički pregled je nezamenljiv!!!
  • ASTO titar >400 ij
  • Dezoksiribonukleaza B test

 


Prognoza:

 

  • Sa adekvatnom terapijom je dobra.
  • Toksični šok sindrom – mortalitet je 20-50%.
  • Nesupurativne sekvele: kod infekcija sa nefrogenim i reumatogenim sojevima u zavisnosti od imunih snaga organizma.
  • Adekvatna terapija smanjuje rizik od ovih komplikacija.

 


Terapija:

 

  • Lek izbora: Penicillin G (parenteralno ili per os)
  • Eritromicin
  • Cefalosporini
  • Clindamycin (kolitisi!)

    Anglosaksonski autori: benzatin penicillin i.m. u jednoj dozi ili kalijum penicillin V per os 10 dana.
  • Ampicillin kod infekcija izazvanih grupom D.
  • Sulfonamide i tetracikline ne treba davati.

 

 

Izvor:

Infektvne bolesti - Skripta za studente medicine

MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

 

 



HIRURGIJA

Karcinom pankreasa - Hirurško lečenje karcinoma glave pankreasa

   Karcinom pankreasa ima najlošiju prognozu od svih neoplazmi digestivnog trakta. Karcinom pankreasa je 4-ti po redu uzrok smrti od maligniteta kod muškaraca u USA. Na drugom kraju Zemljine kugle, u...

Divertikularna bolest

Divertikularna bolest je klinički termin koji se koristi za opisivanje prisustva simptomatskih divertikula. Divertikuloza označava prisustvo divertikula bez zapaljenja. Divertikulitis označava zapaljenje i infekciju povezane sa divertikulima. Većina divertikula kolona su...

Anatomija ezofagealnog hijatusa, krura dijafragme kao deo donjeg sfinktera jednjaka

  Ezofagealni hijatus je eliptični otvor koji se nalazi u muskularnom delu dijafragme i nalazi se 2-2.5cm ulevo od središnje linije koja prolazi sredinom kičmenog stuba a nalazi se u visini Th10 pršljena....

INTERNA MEDICINA

Prolaps mitralne valvule (prolapsus valvulae mitralis)

Prolaps mitralne valvule - predstavlja izvrtanje mitralnih listića tokom sistole komora, pri čemu nastaje regurgitacija iz leve komore (LK) u levu pretkomoru (LP) ETIOLOGIJA: Primarni (idiopatski) oblik Sekundarni oblik: reumatska groznica, koronarna bolest, hipertrofična...

Treperenje komora (ventrikularna fibrilacija, VF)

Treperenje komora (ventrikularna fibrilacija, VF) - je haotična aktivacija miokarda komora, nastala usled rada ektopičnih fokusa u komorama, sa posledičnim kružnim kretanjem impulsa u Purkinijevim vlaknima.  To je najteži oblik poremećaja ritma, koji zapravo...

Pretkomorski septalni defekt (atrijalni septalni defekt, ASD)

Zbog nedovoljno razvijenog atrijalnog septuma, na njemu postoji otvor koji omogućava komunikaciju leve pretkomore (LP) i desne pretkomore (DP). Ova mana se najčešće sreće u odraslom dobu.   NajčešćI defekt je tipa...