Linkedin Twitter Instagram Facebook YOUTUBE

Streptokoke su Gram pozitivne koke. Prema Schottmuleru, dele se na:

  • α hemolitičke streptokoke
  • β hemolitičke streptokoke
  • γ streptokoke

Prema Lancefieldu postoji podela na osnovu specifičnih polisaharida u zidu ćelije na grupe: A-T

  • Grupa A: Streptococcus pyogenes (80% obolenja)
  • Grupa B i D: - patogene

 


Grupa A Streptokoka (Streptococcus pyogenes)

 


Strukturalne komponente:

  • Kapsula (hijaluronična kiselina) – uloga u virulenciji i fagocitozi
  • Površinski antigeni:

*M Protein (>80 serotipova)
    - Glavni faktor virulencije; antifagocitni faktor
    - Dobar antigen – tipski specifični imunitet
    - Uloga u adherenciji na epitelne ćelije
*T Protein (tipizacija,epidemiološki značaj)
*R Protein
*Serumski ”opacity” reaktivni protein
*Grupni specifični karbohidrati,
  - mukopeptidi, lipoteiholična kiselina, peptidaze i dr.


Kros reakcija streptokoknih antigena i tkivnih antigena čoveka ima ulogu u patogenezi reumatske groznice, horeje, akutnog glomerulonefritisa i dr:

  • Hijaluronidazna kapsula i sinovijalno tkivo zgloba
  • M Protein i sarkolema miokardnog tkiva
  • Streptokokna protoplazma i sarkolema srca
  • Streptokokna protoplazma i moţdano tkivo
  • ćelijski zid i valvularni glikoprotein

Ekstracelularni produkti:

  • Dezoksiribonukleaza (DNase): grupe A,B,C i G
  • Egzotoksini (eritrogeni toksini) – proteinski kompleksi sa hijaluronskom kiselinom:

- eritrogena aktivnost
- pirogena svojstva
- oštećenje srčanog i jetrenog tkiva
- blokada RES-a
- blokada ranog sekundarnog imunog odgovora
- pospešuje transformišuću ulogu T limfocita
- povećavaju propustljivost ćelijske membrane
- povećana prijemčljivost u toku letalnog šoka na endotoksin

Egzotoksini su dobri antigeni (tipski specifičan imunitet).

  • Hemolizini:

- Streptolizin O – termolabilan; dobar antigen – ASTO može da transformiše limfocite, utiče na celularni imuni odgovor
- Streptolizin S – odgovoran za hemolizu, nije antigen

  • Enzimi:

-  Hijaluronidaza – povećava invazivnu sposobnost streptokoka
-  Streptokinaza (SK-A i SK-B) – aktivator plazminogen - plazmin sistema (fibrinolitički agens)
-  Lipoproteinaza
-  Nikotin amid dinukleotidaza (sprečava fagocitozu – sekvele)

 

Epidemiologija


Rezervoar infekcije je čovek (oboleli i kliconoša). Izvor infekcije mogu biti nazofaringealni sekret ili kožne lezije. Ulazna vrata su sluzokoža nazofarinksa, koža (inokulacija), sluzokoža agstrointestinalnog trakta (GIT-a). Spadaju u izuzetno česta oboljenja.

Streptokokoze su retke u prvoj godini života.

 


Patogeneza

 

  1. Fenomen inflamacije
    (nesupurativan ili supurativan)
  2. Toksični fenomen
  3. Tokso-alergijski fenomen


Patogenezu i oblik streptokokne infekcije određuju:

  • način prodiranja streptokoka u organizam
  • posebne osobine streptokoka
  • masivnost infekcije
  • imunitet inficirane osobe


Može nastati lokalno i opšte oboljenje. U slučaju lokalnog, može da se širi per continuitatem, limfogeno ili hematogeno. Kod sojeva koji produkuju egzotoksin se javlja toksemija.

 


Kliničke karakteristike streptokoknih infekcija

 


I Infekcije grupe A (str. pyogenes)

a) Gnojna oboljenja:

  • Oboljenja respiratornog trakta:

- rhinitis-pharyngitis-tonsillitis – širenje per continuitatem – peritonzilarni absces; otitis media; mastoiditis; sinusitis – CNS
tracheobronchitis – pneumoniae – empyema pulmonum

  • Oboljenja kardiovaskularnog sistema:

- pericarditis

  • Oboljenja kože:

- piodermije – karbunkuli - furunkuli
- abscesi – flegmone
- paronihije – impetigo – celulitis

  • Oboljenja koštanog sistema:

- osteomijelitis – artritisi

  • Oboljenja abdomena:

- apendicitis – holecistitis – peritonitis

  • Oboljenja genitalnog trakta:


- adnexitis – parametritis – pelveoperitonitis
- vulvovaginits
- puerperalna sepsa


b) Negnojna oboljenja:

  • kataralne streptokokne angine
  • šarlah
  • erizipel
  • alimentarne toksoinfekcije


c) Negnojne sekvele:

  • akutna reumatska groznica
  • glomerulonefritis

 


II Infekcije grupe B: (streptococcus agalactiae)


Infekcije su najčešće u neonatalnom periodu i kod male dece. Rezervoar infekcije su kliconoše (analne, urogenitalne, nazofaringealne). Izvor infekcije: mleko; urin; stolica; vaginalni sekret majke.

 

  • Oboljenje u neonatalnom periodu: septikemija sa ili bez meningitisa
  • Kod starije dece: septični artritis – osteomijelitis; konjuktivitis; sinusitis; otitis; endokarditis; peritonitis
  • Kod osoba sa izmenjenim imunitetom: infekcije meninga, srednjeg uha, pluća, srca, zglobova, kostiju, gnojenja na koži
  • U ginekologiji: endometritis, postparatalna sepsa i endokaraditis

 


III Infekcije grupe C

 

  • Oboljenja kao grupa A (bolesti respiratornih puteva,rana, erizipel), glomerulonefritis, oboljenja u ginekologiji i u postpartalnom periodu

 


IV Infekcije grupe G

 

  • Tonzilitis; piodermije; postpartalna sepsa sa endokarditisom.

 


V Infekcije grupe D (enterococcus i non enterococcus bakterije)

 

  • Uzročnici infekcija urinarnog i bilijarnog trakta, abdominalnih obolenja, peritonitisa, endokarditisa, sepse.
  • Provokativni momenti: hirurške intervencije, kateterizacije…
  • Streptoccocus viridans

 


Dijagnoza streptokoknih infekcija:

 

  • izolacija i kultura uzročnika iz nazofarinksa (oprez kliconoštvo) i serološka klasifikacija.
  • brzi direktni antigen test (60-95% sigurnosti)
  • kultura na krvnom agaru
  • Brižljiv klinički pregled je nezamenljiv!!!
  • ASTO titar >400 ij
  • Dezoksiribonukleaza B test

 


Prognoza:

 

  • Sa adekvatnom terapijom je dobra.
  • Toksični šok sindrom – mortalitet je 20-50%.
  • Nesupurativne sekvele: kod infekcija sa nefrogenim i reumatogenim sojevima u zavisnosti od imunih snaga organizma.
  • Adekvatna terapija smanjuje rizik od ovih komplikacija.

 


Terapija:

 

  • Lek izbora: Penicillin G (parenteralno ili per os)
  • Eritromicin
  • Cefalosporini
  • Clindamycin (kolitisi!)

    Anglosaksonski autori: benzatin penicillin i.m. u jednoj dozi ili kalijum penicillin V per os 10 dana.
  • Ampicillin kod infekcija izazvanih grupom D.
  • Sulfonamide i tetracikline ne treba davati.

 

 

Izvor:

Infektvne bolesti - Skripta za studente medicine

MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

 

 



HIRURGIJA

Primarni karcinom jetre kod odraslih

   Primarni karcinom jetre kod odraslih je oboljenje kod kojeg maligne (karcinomske) ćelije formiraju tkivo u jetri. Jetra je jedan od najvećih organa u ljudskom organizmu. Sastoji se od dva lobusa, a...

Rektovaginalna fistula

Rektovaginalna fistula je veza između vagine i rektuma ili analnog kanala proksimalno od zupčaste linije. Rektovaginalne fistule se klasifikuju na niske (rektalni otvor blizu zupčaste linije, a vaginalni otvor na...

Zapaljenska bolest creva (Inflamatorne bolesti creva, ulcerozni kolitis, Kronova bolest)

Zapaljenjska bolest creva obuhvata ulcerativni kolitis, Kronovu bolest i nedeterminisani kolitis. Ulcerativni kolitis je javlja kod 8 do 15 osoba na 100 000 u Sjedinjenim Državama i Severnoj Evropi. Incidencija je...

INTERNA MEDICINA

Arterioskleroza (Claudicatio intermitens, arteriosclerosis)

Arterioskleroza, još se naziva i CLAUDICATIO INTERMITENS, po najznačajnijem simptomu bolesti.  Promene su na INTIMI krvnih sudova (ateromatozne ploče koje dovode do suženja) i najčešće na KRVNIM SUDOVIMA NOGU (tibijalne i peronealne...

Trilogija Fallot

  Trilogija Fallot predstavlja niz kongenitalnih defekata a čine je: STENOZA UŠĆA A.PULMONALIS PRETKOMORSKI SEPTALNI DEFEKT HIPERTROFIJA DESNE KOMORE   Povišen pritisak u desnom srcu dovodi do levo-desnog (LD) šanta. Smanjen je protok kroz pluća Ova mana sreće...

Aritmije - Intraventrikularni poremećaji sprovođenja impulsa, blok leve grane, blok desne grane, hemiblok

Intraventrikularni poremećaji sprovođenja impulsa - Hisov snop je nastavak AV nodusa, koji se kasnije grana. Blokovi Hisovog snopa mogu biti kompletni ili nekompletni, a poremećaji prenosa kroz grančice nazivaju se desni i...