NODALNE (ATRIOVENTRIKULARNE) ARITMIJE - Normalni AV nodus, ne stvara, već samo prenosi impulse iz SA čvora na komore; frekvenca njegovog stvaranja je manja od sinusne i iznosi 40-60/min

Nodalni ritam može nastati sponatano, usled usporenog stvaranja impulsa u SA čvoru (ispod 40/min) ili usled prestanka rada SA čvora ili zbog patološke ekscitacije AV čvora
Nodalni ritam se najčešće nalazi kod bolesnika sa reumatskom groznicom, može kod ishemijske bolesti srca ili digitalisne intoksikacije.

Terapija je etiološka

 

 

Nodalne ekstrasistole

- nastaju usled ekscitacije ćelija u bilo kom delu AV čvora. Eektopični impuls će dovesti do ranije, istovremene ili kasnije aktivacije pretkomora u odnosu na komore, pa će P-talas biti: ispred, unutar ili iza QRS kompleksa.

U odnosu na trajanje PR-intervala i odnos P-talasa i QRS-komplexa, mogu se izdvojiti 4 oblika nodalnih ekstrasistola. Nodalne ekstrasistole dolaze preuranjeno u odnosu na normalan impuls i nisu praćene normalnom kompenzatornom pauzom; QRS-kopleks nije poremećen. Mogu se javiti pojedinačno ili kao bigeminije, trigeminije...

Uzrok im je reumatski endokarditis ili infarkt miokarda

 


Nodalna tahikardija

- nastaje ubrzanim stvaranjem impulsa u AV nodusu: frekvence 75-130/min (to je neparoksizmalni oblik), ako je frekvenca 130-220/min, onda se radi o “paroksizmalnom obliku”

  • Neparoksizmalni oblik: P-talas je ispred QRS-kompleksa koji je negativan, a PQ-interval je skraćen; QRS-kompleksi su normalnog trajanja. 
    Najčešće je uzrok intoksikacija digitalisom, miokarditis ili infarkt miokarda. 

    Terapija digitalisne intoksikacije podrazumeva ukidanje digitalisa, K; prokainamid
  • Paroksizmalni oblik: brzi ritam, preko 130/min; P-talas može biti i ispred i iza i u QRS-komplexu; Nastaje naglo i naglo se prekida. Redak je kod osoba bez kardijalnog oboljenja, najčešće se javlja kod: miokarditisa, srčane insuficijencije, koronarne bolesti, tireotoksikoze. 

    Terapija: verapamil, bete-blokatori i prokainamid

 

 

Atrioventrikularna disocijacija ili dvostruki ritam

- predstavlja poremećaj ritma gde komore rade jednim, a pretkomore drugim ritmom. Postoje dva vodiča srca, od kojih je jedan u pretkomori, a drugi u komori, a oba rade nezavisno jedan od drugog; tako da P-talas nema stalan odnos prema QRS-kompleksu. 
Pretkomorski vodič ima sporiji, a komorski ima bržI ritam

Do pojave AV disocijacije dolazi:

  1. kod ubrzanog stvaranja impulsa u AV čvoru pri normalnoj sinusnoj aktivaciji (pretkomore rade sporijim ritmom)
  2. kod poremećaja u stvaranju i sprovođenju impulsa u SA čvoru (nastaje kod izražene sinusne bradikardije, SA bloka, sinusnog zastoja ili ”sick sinus syndrome”)

 

 

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,