Klirens supstance predstavlja zapreminu plazme očišćenu od supstance u jedinici vremena 

            

C = (U x V) / P

C = klirens supstance
U = koncentracija supstance u urinu
V = zapremina stvorenog urina u jedinici vremena
P = koncentracija supstance u plazmi

 

 


1. KLIRENS INULINA:


Inulin (polimer glukoze), posle parenteralnog unošenja filtrira se u glomerulima, ali se NITI REAPSORBUJE, NITI SEKRETUJE U TUBULIMA. Koncentracija inulina u primarnoj mokraći  je ista kao i u plazmiZnačI, klirens inulina jednak je jačini GF (glomerularne filtracije)


               Cin = GF = 125 ± 15 ml/min (GF = 180 litara /24h)

 

  • Ako je klirens neke supstance manji od klirensa inulina, to znači da se ta supstanca reapsorbuje u tubulima
  • Ako je klirens neke supstance veći od Cin, to značI da se ta supstanca sekretuje u tubulima

  

Klirens neke supstance koja se pasivno transportuje u tubulima, ne zavisi od koncentracije supstance u plazmi; ako se transportuje aktivno onda zavisi. 
 Ovaj klirens se ne određuje u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je ovo merenje osnova za merenje klirenasa drugih supstanci, tj. za procenu bubrežne funkcije

 

 


2. KLIRENS UREJE

 

  • Ureja se filtrira u glomerulima i pasivno reapsorbuje u tubulima, zato je klirens ureje manji od klirensa inulina
  • Klirens ureje nema konstantnu vrednost, već zavisi od veličine diureze; što je diureza veća, klirens ureje je veći i obrnuto
  • Kako je kod zdravih ljudi raspon diureze ogroman (0,5-15 ml/min), klirens ureje varira od 30-90 ml/min
  • Jedino kod izražene bubrežne insuficijencije, raspon diureze se smanjuje (1,5-2,5 ml/min), pa klirens ureje manje varira, 
  • Klirens ureje nije dobro merilo u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciiji (jer ureja nije dobro merilo bubrežne funkcije)

 

 


3. KLIRENS  KREATININA:


Kreatinin se filtrira, ali i aktivno sekretuje, pa mu je klirens veći od klirensa inulina (za 7%)U fiziološkim uslovima koncentracija kreatinina u plazmi je konstantana; tj. količina kreatinina koja se dnevno stvara iz kreatin-fosfata iz mišića, je za jednu istu osobu konstantna, za razliku od drugih otpadnih metabolita proteina (ureja…). Koncentracija kreatinina ne zavisi od ishrane; i zato je klirens inulina dobra mera bubrežne funkcije

Metoda je Jaffeova reakcija  
(mokraća se sakuplja u toku 24h; pa se podeli ukupna količine sakupljene mokraće sa 1440 min (24h) i tako se dobije diureza u minutu); u dobijenoj mokraći se tada odredi koncentracija kreatinina

Normalne vrednosti klirensa kreatinina:    

  • muškarci 100-150 ml/min
  • žene 85-125 ml/min


 Samo kod zdravih osoba klirens kreatinina je jednak inulinuKod hronične bubrežne insuficijencije klirens kreatinina pada, tako da odnos klirensa kreatinin/inulina postaje 2:1.



4. KLIRENS  PARA-AMINO-HIPURATA (PAH)


Para-amino-hipurat (PAH) je supstanca strana organizmupomoću njega možemo odrediti protok plazme kroz bubrege, a izlučuje se glomerularnom filtracijom (GF) i tubulskom sekrecijom posle parenteralnog unosa.

Kada je koncentracija PAH u plazmi < 10 mg/100 ml, klirens PAH ima normalnu vrednost od 625 ml/min (konstantno).
Klirens PAH približno je jednak rezidualnom protoku plazme (jer se sav PAH koji dođe u bubreg u jedinici vremena izluči).

 


KONCENTRACIJA UREJE i KREATININA U SERUMU:


- uzimaju se kao merilo bubrežne funkcije

  • konc.ureje: 2,5-7,0 mmol/l
  • konc.kreatinina: 40-124 umol/l

Stvaranje kreatinina ne zavisi od hrane, već od mišićne mase (slabije razvijene osobe 2g/24h). Proizvod koncentracije kreatinina (Pcr) u plazmi i klirensa kreatinina (Ccr) je konstantan        

Pcr X Ccr = const.

Za utvrđivanje renalne hipofunkcije, kriterijum je Ccr !!!, a ne koncentracija kreatinina u plazmi (kod hronične bubrežne insuficijencije raste Pcr)

Stvaranje ureje zavisi od:    

  • količine proteina u hrani
  • stanja metabolizma


Samo u slučaju konstantne količine unetih proteina i dobrog metabolizma biće     Pu  X  Cu = const.    

Dakle, koncentracija ureje u serumu, ne može biti dobro merilo bubrežne funkcije, baš u tim slučajevima različitog unosa proteina ili poremećaja metabolizma (infekcije, gladovanje, stres, šok)


Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,

HIRURGIJA

Hronični pankreatitis - Hirurško lečenje (pancreatitis chronica)

 Hronični pankreatitis nije primarno hirurško oboljenje. Predominantni simptom hroničnog pankreatitisa je neprolazni bol u gornjim partijama trbuha koji ima više od 85% pacijenata. Refraktaran na analgetike, bol se održava kod...

Anatomija ezofagealnog hijatusa, krura dijafragme kao deo donjeg sfinktera jednjaka

  Ezofagealni hijatus je eliptični otvor koji se nalazi u muskularnom delu dijafragme i nalazi se 2-2.5cm ulevo od središnje linije koja prolazi sredinom kičmenog stuba a nalazi se u visini Th10 pršljena....

Primarni karcinom jetre kod odraslih

   Primarni karcinom jetre kod odraslih je oboljenje kod kojeg maligne (karcinomske) ćelije formiraju tkivo u jetri. Jetra je jedan od najvećih organa u ljudskom organizmu. Sastoji se od dva lobusa, a...

INTERNA MEDICINA

Srčane aritmije (Poremećaji srčanog ritma, dysrrhytmiae cordis)

Srčane aritmije (Poremećaji srčanog ritma, dysrrhytmiae cordis) - Normalan sinusni ritam uslovljen je funkcijom sinusnog čvora, koji ima ulogu vodiča srca sa frekvencom 50-100/min.   Uzroci srčanih aritmija su razni. Najčešće su u pitanju kardijalna...

Miokarditis (zapaljenje (upala) srčanog mišića, myocarditis, inflamatorna kardiomiopatija)

Miokarditis (zapaljenje (upala) srčanog mišića, myocarditis, inflamatorna kardiomiopatija) - to je upala srčanog mišIća koja se odlikuje difuznom ili fokalnom infiltracijom u intersticijumu i perivaskularno, što vodi degeneraciji miofibrila (mišićnih vlakana). ETIOLOGIJA: Nepoznata etiologija Nespecifični...

Urođene srčane mane

Urođene srčane mane (USM) su poremećaji anatomske strukture srca i velikih krvnih sudova i poremećaji njihove funkcije, sa kojima se novorođenče rađa ETIOLOGIJA: gentski faktori faktori sredine (teratogeni faktori) = infektivni, fizički i hemijski...