Naučnici sa UC Berkley su nedavno objavili rad, u časopisu Nature Communications, navodeći da su izolovali tip matične (stem) ćeluje, koja u kasnijem životnom dobu uzrokuje oboljenja srca. Istraživanje je u suprotnosti sa dosadašnjim prihvaćenim teorijama o uzročnicima ateroskleroze, a ovaj koncept može da se odnosi I na druga oboljenja.

Električni impuls u miokardu stvara na površini tela određeno električno polje sa negativnim potencijalom (na onim mestima odakle je potencijal krenuo - nad desnim ramenom i desnom rukom) i pozitivnim potencijalom (nad delovima koji još nisu nadraženi - leva ruka i noga).

 Često primenjivani makrolidni antibiotik, citromaks ili azitromicin, koji se primenjuje kod respiratornih i drugih uobičajenih infekcija izgleda da povećava rizik od naprasne srčane smrti, što se doduše retko dešava ali  predstavlja rezultat  14-godišnjeg istraživanja (1992-2006.god) u okviru Tennessee Medicaid programa, objavljenom u ''New England Journal of Medicine''.

Nekontrolisano povećanje krvnog pritiska vodi različitim promenama strukture srčanog misića, koronarnih arterija i sprovodnog sistema srca. Klinički se ove promene ispoljavaju kao angina ili infarkt miokarda, srčana aritmija i srčana insuficijencija. Zato je hipertenzivna bolest srca (HBS) termin koji isključivo obuhvata bolesti srca koje su izazvane direktnim ili indirektnim uticajem povišenog krvnog pritiska (KP). Ove bolesti se razvijaju kao odgovor na hronično povećanje KP,a i akutno povećanje KP dovodi do pojave simptoma koji su češći kod hronične hipertenzije.