PRETKOMORSKE ARITMIJE - Ektopični impulsi mogu da krenu iz bilo kog dela pretkomora.

 

 

Pretkomorske (atrijalne) ekstrasistole

- nastaju kada jedan ektopični impuls emituje draži koje se šire po čitavom srcu ili samo po jednom njegovom delu. EKG se karakteriše:

  1. promenjenim P-talasom (različitog je izgleda, što zavisi od mesta iz kojeg potiče ektopični čvor);
  2. ranija pojava ektopičnog impulsa, iza koje postoji duža pauza (označava razmak od prethodnog normalnog, do sledećeg normalnog impulsa);
  3. PQ interval može biti duži ili kraći od PQ intervala sinusnog porekla;
  4. važna odlika je prisustvo normalnog QRS kompleksa


Pretkomorske ekstrasistole se često registruju kod zdravih osoba. Uzrok im je ishemija miokarda, dilatacija pretkomora, intoksikacija digitalisom. Nalaz jako učestalih pretkomorskih ekstrasistola prethodi pojavi flatera ili fibrilacije pretkomora

Retko su praćene simptomima, pa ne zahtevaju terapiju; simptomatski slučajevi leče se beta-blokatorima ili verapamilom

 

 

Pretkomorska tahikardija

- odlikuje se brzim radom pretkomora zbog pojave ektopičnog imuplsa; pravilnog ritma, sa frekvencom 120-220/min. Ako je sprovođenje impulsa 1:1, ubrzavaju se i komore, pa nastaje prava supraventrikularna tahikardija. Češća je pretkomorska tahikardija sa blokom 2:1, 3:1 ili 4:1, pa je komorska frekvencija neujednačena, ali najčešće nije ubrzana

EKG registruje P-talase koji su sličnog izgleda kao pri normalnoj sinusnoj aktivaciji (ako je ektopični okidač blizu SA čvora) ili vrlo različite od sinusnih (ako je okidač dalje od SA čvora)Uzrok je u 2/3 intoksikacija digitalisom (ređe je to hronično plućno srce i hipokalijemija)

 

 

Paroksizmalna supreventrikularna tahikardija (PSVT)

- je iznenadno ubrzanje srca, zbog ektopičnog impulsa ili kružnog kretanja draži, sa frekvencom 160-250/min. Na EKGu se P-talas ne raspoznaje, jer se poklapa sa T-talasom ili sa QRS-kompleksom. QRS kompleks normalno izgleda, jer se impuls normalno širi kroz komore

Napad PSVT nastaje naglo u vidu lupanja srca, može trajati do nekoliko dana, ali i samo nekoliko minuta. Kod ljudi koji već imaju kardiološke probleme, ovaj napad, ako traje duže, može dovesti do ozbiljnog oštećenja pumpne funkcije srca i miokardne ishemije.

Terapija:

  • Prekidanje tahikardije kod mlađih od 35 godina može se izvesti nadražajem vagusa; lek izbora je verapamil i.v; takođe mogu beta-blokatori ili drugi antiaritmici i.v (amiodaron, kinidin, prokainamid)
  • u osoba sa srčanom insuficijencijom daje se digitoksin i.v
  • ako su napadi učestali profilaksa se izvodi beta-blokatorom ili verapamilom

 

 

Atrijalni flater (lepršanje pretkomora)

- nastaje zbog nenormalnog automatizma pretkomora koji dovodi do fenomena kruženja i održavanja aritmije; frekvenca pretkomora je 250-300/min. Na EKG se vide F-talasi (flater), koji su pravilni i imaju izgled zubaca testere.

Skoro uvek je uzrok organska bolest srca: koronarna bolest, mitralna mana, srčana insuficijencija i tireotoksikoza. Flater je obično prolazni poremećaj ritma ili prelazi u fibrilaciju pretkomora ili u sinusni ritam

Terapija je i.v davanje digitalisa ili verapamila, ako je bolesnik u kritičnom stanju radi se urgentna kardioverzija

 

 

Treperenje pretkomora (fibrilacija)

- nastaje usled kružnog kretanja impulsa ili kada više ektopičnih centara u pretkomorama istovremeno emituju svoje nadražaje; frekvenca je 350-600/min. Pretkomora ne može da sprovede sve te impulse, pa sprovodi frekvencom 75-100/min
koji izazivaju normalne QRS-komplekse.

Radi se o tahiaritmiji apsoluti (tachiarrhythmia absoluta), koja može biti urgentno stanje.

Na EKG: mnogobrojni sitni “talasići” umesto normalnih P-talasa i regularna aktivnost komora (apsolutna aritmija), QRS kompleks je normalan. 

Nastaje u bolesnika sa ishemijskom bolešću srca, mitralnim manama, tireotoksikozom, dilatacionom kardiomiopatijom, srčanom insuficijencijom, hipertenzivnom bolešću, perikarditisom…

Terapija

  • kod akutne fibrilacije pretkomora je i.v digitalis koji se može kombinovati sa beta-blokatorima, verapamilom ili antiaritmicima
  • Radi se elektrokardioverzija u sinusni ritam posebno kada su pacijenti mlađi, ako fibrilacija ne traje dugo i ako ne postoji značajna kardiomegalija; dalje održavanje uspostavljenog sinusnog ritma treba postizati lekovima koji se koriste u profilaksi
  • terapija profilakse je digitalis, verapamil, beta-blokatori, antiaritmici

 

 

Izvor: MedSkripte, wikipedia.org, mayo.edu, medscape, pubmed, freedigitalphotos.net,