Alkohol, odnosno alkoholizam nerazdvojni su pratioci čoveka od najstarijih vremena. Alkoholna pića koriste se u raznim prilikama: kao hrana, kao lek, kao deo religioznih svetkovina, kao sredstvo za razbririgu.
Hipokrat je tvrdio da je pijanstvo smišljeno, samovoljno izazivanje ludila.
Kroz istoriju alkoholizma razlikuju se dva pravca:
- moralistički pravac smatra alkoholizam kao porok i treba ga kašnjavati ;
- medicinski pravac alkoholizam shvata kao zdravstveni problem.
Posledice alkoholizma su velike i njegovo negativno dejstvo se naročito ogleda na porodicu, gde nastaje ekonomsko propadanje i raspadanje zbog trošenja novca za kupovinu alkohola i emotivno zanemarivanje porodice.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ukupnog broja duševnih bolesnika smeštenih u neuropsihijatrijskim bolnicama oko 10-15 % su alkoholičari.
- Alkoholizam i kriminalitet su tesno povezani, na alkoholizam kao izvor kriminala otpada 30-40 %
- Alkoholizam je veoma čest uzrok samoubistva
- Nesrećni slučajevi, naročito u saobraćaju, povezani su sa upotrebom alkohola
- Alkoholizam, prostitucija i niz drugih negativnih društvenih pojava tesno su povezani.
Alkoholizam je socijalni problem koji je u našoj sredini prisutan kao rastuća pojava koja permanentno ugrožava osim zdravstvenih, i socijalne funkcije porodice. Sasvim je dovoljno da je recimo otac alkoholičar, pa da je kompletna struktura porodice razgrađena, a njeni članovi i odnosi među njima krajnje ugroženi i pomereni.
Alkoholizam nije izolovan fenomen, nije lični problem, nije privatna stvar: on je problem svih onih koji su sudareni sa njegovom razornom moći: i uža i šira porodica, prvenstveno bračni partner, pa deca, pa šira porodica. Kako je svaki čovek član neke porodice, nužno je i prirodno da iz porodice potiče i da za porodicu stvara. Jasno je da ukoliko je alkoholičar, on nikako ne može biti alkoholičar negde drugde, negde van porodice. On pije tu i u okviru nje, a zajedno sa njim pije čitava porodica. Oni zajedno startuju i istovremeno utiču na sve faze razvoja alkoholizma. Kada alkoholisanost ne bi imala nikakve posledice u porodici, kada ne bi ugrožavala njenu strukturu, kada alkoholičar ne bi bio to što je, onda alkoholizam ne bi bio problem!
Nažalost, alkoholizam jeste problem koji razara i sve se više širi. Razlozi tome su verovatno u činjenici da je alkohol lako dostupan. Njegova se magična moć krije u činjenici da brzo i lako menja sliku stvarnosti, pojačava ili oslabljuje određena osećanja, čini drugačijim doživljaje, itd.
Porodica u kojoj vlada alkoholizam, je bolesna porodica. Ona više nije sposobna za vršenje ni bioloških, ni ekonomskih, ni svojih psiho-socijalnih funkcija na društveno prihvatljiv način. Bolest porodice alkoholičara ogleda se u neusklađenim stavovima njenih članova, neuravnoteženim odnosima, u zanemarivanju obaveza, postepenoj dezintegraciji i dezorganizaciji porodice. S psihološkog stanovišta, članovi takvih porodica su često socijalno neizgrađene ličnosti, emocionalno nezrele, intelektualno ograničene ili u najblažem slučaju ličnosti određene čitavim sistemom kompleksa. Iz pedagoškog iskustva je poznato da se deca iz takvih porodica najteže vaspitavaju, priklanjaju redu, radu i disciplini. To su nesrećna deca koja obično svoje psihološko stanje manifestuju agresivnošću, nepoštovanjem drugova, a i samih prosvetnih radnika.
Porodica je osnovna društvena zajednica muškarca, žene i njihove dece. Njeno funkcionisanje zavisi od osobina ličnosti koje supružnici unose u brak i naučenih obrazaca ponašanja iz njihovih primarnih porodica.
Najteže posledice alkoholizma su porodične, remete ličnost i odnose između supružnika, ostavljaju dubok trag u razvoju dece prenoseći tako psihičke poremećaje na naredne generacije.
Alkoholizam se prvo manifestuje u porodici. Statistički podaci pokazuju da većina alkoholičara se leči braku sa dvoje dece, manji broj je rastavljen i to zbog alkoholizma a manji deo je mlađa populacija.
Na početku alkoholičar nailazi na razumevanje u svojoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a žena odnosno muž odobrava takvo ponašanje. Problemi se kriju od okoline. Vremenom alkoholičar više i češće pije, dolazi do čestih ekcesa. Cela porodica učestvuje u svađama; problem se i dalje krije; deca saznaju za pijanstvo oca odnosno majke.
- Bračni partner gubi volju da dalje utiče na svog partnera – alkoholičara.
- Deca se povlače u sebe i žive u stalnoj napetosti i strahu.
- Kasnije alkoholičar gubi autoritet u porodici, sukobljava se sa društvenim normama, porodičnim obavezama i sopstvenom zavisnošću od alkohola.
Partner koji ne konzumira alkohol, a to je najčešće žena, preuzima svu ‘vlast’ u kući, deca prilaze majci, alkoholičar se oseća odbačenim od porodice. U ovom periodu se javlja ideja o lečenju, što uporno alkoholičar odbija. Nastaje kritičan momenat u porodičnom funkcionisanju, često žena bežeći od problema napušta muža i dolazi do raspada porodične zajednice, alkoholičar je otkriven.
Jedna trećina brakova se raspadne zbog alkoholizma koji dovodi do zanemarivanja porodičnih odnosa i nebrige za decu.
Alkoholizam dovodi do emocionalnog i materijalnog osiromašenja porodice.
Dolazi do agresivnosti i nasilja u porodici gde su deca česte žrtve.
Deca u porodicama alkoholičara odrastaju bez ljubavi.
Deca rano počinju da dele neke porodične uloge sa svojim majkama, koje bi, inače, trebalo da obavljaju očevi – alkoholičari. Starija deca, najčešće muška, zaštićuju majku, nadziru ekonomsko-finansijsku situaciju, preuzimaju odgoj mlađe braće i sestara.
Alkoholizam roditelja je uzrok psihičkih smetnji njihove dece, i to od blažih neurotskih tegoba do težih psihotičnih stanja. Najizrazitiji poremećaji navika u predškolskom uzrastu su: noćni strah, enureza, griženje noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobične neurotične reakcije.
Stalna izloženost dece protivrečnim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholičara se povlače u sebe, maštaju, postaju preosetljiva i zbog toga se kasnije u životu teže prilagođavaju i snalaze.
Redovno školovanje i budućnost dece alkoholičara dovedeni su u pitanje. Postižu slab uspeh u školi, dečaci ometaju školsku nastavu i suprotstavljaju se nastavnicima, dok se devojčice obično povlače u sebe, potištene su, osećaju se kao da nekom smetaju. U školi su opterećeni događajima u kući, a kada dođu kući, zbog porodičnih obaveza imaju premalo vremena za igranje. Nemaju bliskog druga ni prijatelja. Iz straha da ne budu na neki način odbačena, ni ne žele da se sprijatelje sa ostalom decom.
Dešava se da deca alkoholičara beže iz roditeljskog doma da bi izbegli mučnu, napetu atmosferu gde su ugrožena, gde nemaju topline, materijalne i psihičke sigurnosti. Takvoj deci ulica postaje utočište. A od ulice i vaspitne zapuštenosti do delikvencije, odnosno sukoba sa zakonom, nije daleko.
Istraživanja su ustanovila da postoje četiri modela ponašanja dece alkoholičara:
- porodični junak
- porodična “crna ovca”
- izgubljeno dete
- porodična luda
- 1. Porodični junak je najčešće najstarije dete. On je u svemu uspešan, u školi ima odlične ocene, kući vredno pomaže, sve mu ide od ruke, vredan je, marljiv i radan. On je predvodnik, njemu se svi dive, ozbiljan je, zreo. Svi ga vole. Ispod ove površine se krije osećaj nezadovoljstva, zaplašenosti, krivice, i usamljenosti. On ovim ponašanjem odvlači pažnju svih sa loših odnosa u porodici i sa gorućih problema na svoje podvige, i time obezbeđuje kakav-takav mir i zatišje.
- 2. Porodična “crna ovca” je dete koje svojim ponašanjem svima stvara probleme, neće da uči, neredovno ide u školu, dolazi u sukob sa nastavnicima, skita, svađa se, pije, dolazi u sukob sa zakonom, i vremenom postaje delikvent. Ispod ove površine se krije osećaj da je zanemaren od porodice, želja za pažnjom, osećanje usamljenosti, osećanje krivice i boli. On ovim ponašanjem želi da skrene pažnju na svoju porodicu, da pokaže da nešto nije u redu.
- 3. Izgubljeno dete je tiho, stidljivo, često prolazi neprimećeno. Osamljen je, pokušava da ne smeta. Ne zna šta će sa sobom, ne zna šta želi. Ima problema sa učenjem, sa školom, nema drugova, povučen je. Ne učestvuje u aktivnostima vršnjaka i ne snalazi se u društvu. U osnovi se oseća zanemarenim i drugačijim, kao da je neko sa strane.
- 4. Porodična luda je dete koje je uvek dobre volje i svojim ponašanjem nastoji da prenese nešto od te dobre volje i na ostale, da ih razveseli, zasmeje. On će i u najtežoj situaciji probati da uveseli porodicu, naročito majku. On je klovn razreda, bezbrižan. Ima puno energije. Voli da je pažnja usredsređena na njega. U osnovi se oseća bojažljivo, uznemireno, zbunjeno i nesigurno.
Alkoholičarske porodice su haotične, nekonzistentne, sa nejasnom podelom roditeljskih uloga. U njima se može javiti nasilje, čak i incest. Deca koja odrastaju u ovakvoj sredini imaju trajne traume.
Nije lako prevazići iskustvo roditeljskog alkoholizma, jer se ova činjenica obično dugo poriče. Detetu nije lako da se suoči sa istinom, tako da je dugo izbegava. U porodicama gde se koristi alkohol, obično svi članovi poriču da je to realni problem. Iako alkohol na neki način dominira porodicom, upravo to je najveća porodična tajna. Ta tajna na naopak način spaja članove porodice, koji se ujedinjuju u čuvanju tajne i misle da će se porodica raspasti ako se istina otkrije.
Stručnjaci kažu da deca iz ovakvih porodica odrastaju uz tri opasna pravila: ne veruj nikome, ne osećaj ništa i ne govori. Roditelji alkoholičari zaboravljaju rođendane i ostale važne događaje, izazivajući razočarenja kod svoje dece. Budući da roditelji unose toliko bola u svoje porodice, deca se uče da potiskuju svoje emocije. Ovi roditelji skloni su napadima besa i nasilja, a posle scena koje naprave svojoj deci, često se izvinjavaju, kaju ili poriču da se nešto loše uopšte dogodilo. Sve to ima za posledicu da se deca alkoholičara naviknu da poriču realnost (jer je njihova realnost vrlo surova), pa se kasnije u životu emotivno zatvore i odbijaju da pričaju o važnim životnim stvarima.
Kod ove dece može se javiti depresija ili anksioznost. Kada odrastu, često imaju problema sa bliskošću sa drugim ljudima, ili se trude da preterano kontrolišu sve oko sebe. Boje se da će, ako izgube kontrolu, sami postati alkoholičari.
Da bi dete iz alkoholičarske porodice postalo uspešna zdrava odrasla osoba, potrebno je više stvari. Najpre – oni moraju odvojiti prošlost i sadašnjost i shvatiti da je neka sadašnja preterana reakcija zapravo bol iz prošlosti. Ako se osoba ne može sama izboriti sa svojim problemima, odlazak psihologu je dobra ideja. Ovakva vrsta problema se odlično rešava u grupnim terapijama, jer ponekad pomaže saznanje da nismo jedini.
Lečenje alkoholičara je složen i dugotrajan terapijski proces koji se odvija u nekoliko povezanih faza, od kojih se neke sprovode u bolničkim, a neke u vanbolničkim uslovima.
Savremena shvatanja alkoholizma i sistemska porodična terapija podrazumevaju tretman koji zahteva veliko angažovanje pacijenta, članova njegove porodice i ostalih saradnika iz radne i šire socijalne sredine.
Tokom terapije mora se savladati edukacija iz alkoholizma (kako bi se raskrstilo sa starim zabludama i alkoholizmu prišlo sa stručan i ispravan način). Mora se steći uvid u sopstveni alkoholizam, što je praćeno otporima kod pacijenata i kod saradnika. Takođe, mora se temeljno i dugo raditi na izgradnji novog životnog obrasca, što je praćeno otporima, ali i nerazumevanjem sredine.
Reference
- dr Zoran Stanković-Alkoholizam (1995)
- M.Jašović-Gašić-Psihijatrija (2007)
- E.Gidens-Sociologija (2003)
- www.imh.org.yu
- www.who.org