Popust za kurseve engleskog jezika - Angloland.rs

U saradnji sa Angloland školom jezika omogućili smo svim posetiocima sajta SvetMedicine.com i SvetMedicine.rs popust za odabrane kurseve engleskog jezika (kursevi engleskog za osnovce, srednjoškolce i odrasle, priprema za Cambridge ispite FCE.CAE.CPE i TOEFL.IELTS, medicinski engleski....).

Opširnije...

Keytruda (pembrolizumab) - Novi lek u borbi protiv uznapredovalog melanoma

 Američka agencija za lekove (FDA - The U.S. Food and Drug Administration) dala je garancije za ubrzani postupak odobravanja leka Keytruda (pembrolizumab) u terapiji pacijenata sa uznapredovalim ili neresektabilnim melanom, a koji ne reaguje na postojeću dostupnu terapiju. Prema epidemiološkim studijama incidenca melanoma se udvostručuje svakih 10 godina i raste brže od incidence drugih solidnih tumora.

Opširnije...

10. Jesenji Festival zdravlja Beograd 2014.

  Pod sloganom „Svako dobro!” u četvrtak i petak, 25. i 26. septembra 2014. godine, u Domu omladine (Makedonska ulica 22) u centru Beograda biće održan Jubilarni 10. Jesenji „Lilly apoteke” Festival zdravlja Beograd 2014. (ishrane, dijetetike, wellnes-a, alternativne medicine, zdravstvene i kozmetičke nege). 

Opširnije...

Srbija: Usvojene izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti

 Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 31.08.2014.godine izmenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojom se omogućuje brže školovanje lekara specijalista i efikasniji odgovor na potrebe srpskog zdravstvenog sistema. 

Opširnije...

Medicinska dijaspora na Petoj konferenciji

Peta Konferencija srpske medicinske dijaspore biće održana 20. i 21. juna 2014. u Beogradu. Svečano otvaranje zakazano je za petak, u 9 časova, u hotelu Metropol Palas.

Opširnije...


Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.


Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.


Postoje dva tipa šećerne bolesti:

  • I tip – insulin zavisan - javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
  • II tip - insulin nezavisan - javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).


Prvi simptomi:


Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti – dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.


HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….


Tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.


Hipoglikemiju uzrokuje:

  • prereskakanje obroka;
  • unošenje premalo hrane;
  • veća fizička aktivnost od uobičajne;
  • prevelika doza insulina ili tableta;
  • uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin.

 

Glikemijski indeks namirnica


Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

  • I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
  • II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
  • III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

 

Dijabetičar u ishrani treba da koristi namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom!

 

 

Žitarice:

žitarica iznos žitarica iznos žitarica iznos    
ječam 22 ovas 26 kukur.braš. 71    
heljda 55 pšenica 41 pšenič.griz 66    
kukuruz 56 proso 75 čips 87    
pir. glazir. 59 mekinje 44 kačam.žuti 40 Pahuljice Iznos
pir.neglazi. 98 crni hleb 51 kačam.beli 72 ovsene 53
pite 57 beli hleb 72 makaroni 46 zobene 88
perece 84 raž.integ. 52 špagete 44 pšenične 74
    prepeč.hleb 72 krofne 78 pirinčane 90

 PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene pahuljice, mekinje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

 

Voće:

trešnje 22 višnja 22
grejpfrut 25 šljiva 32
jabuka 32 kruška 36
jagoda 38 pomorandža 43
ananas 66 dinja 64
kivi 52 suvo grožđe 65
kajsija 57 lubenica 72
banana 62    

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretirane hemijskim supstancama.

Žvaćite, ne gnječite, ne miksirajte, jedite sa korim!


Povrće:

kikiriki 14 soja 18
pasulj tetovac 27 sočivo 27
sušeni grašak 23 leblebije 33
mladi grašak 32 paškanat 101
šareni pasulj 42 prebranac 43
bareni krompir 36 cvekla 66
konzer.grašak 47 šargarepa 73
smrz. grašak 39 instant pire 71
krompir pire 58    

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski indeks, bogate su dijetetskim vlaknima. Ovo su korisne namirnice i treba ih jesti jednom nedeljno!


Mleko i proizvodi:

jogurt od obranog mleka 14 obrano mleko 28
jogurt od punomasnog mleka 34 punomasno mleko 38
sladoled od obranog mleka 50 sladoled od punomasnog mleka 64

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!

 


Kombinacija namirnica

 


Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

  • DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
  • LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!


Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.


PRIMER: krompir – Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.


U početku sastavljanja vašeg jelovnika ovo će vam se činiti teško, ali ćete se vremenom izveštiti u biranju i kombinovanju namirnica. Bićete iznenađeni uspehom koji će vam doneti ovakav način kombinovanja hrane!

Osnovni princip kod ishrane dijabetičara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imaju pet obroka na dan, pogotovo dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i šesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima šećera koji variraju!




Primer jelovnika za jedan dan

 

Doručak:

  • 50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.

 

Užina I:

  • jabuka

 

Ručak:

  • 50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti

 

Užina II:

  • Šolja mleka ili jogurt


Večera:

  • čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g

 

 


Obrok pred spavanje:

  • Šolja mleka, jogurta ili voće


Fizička aktivnost


Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti. O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne:

  • smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
  • smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
  • poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
  • poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
  • poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
  • smanjenje krvog pritiska;
  • smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
  • ublažavanje stresa;
  • pomoć u odvikavanju od pušenja;

 

Svakodnevna fizička aktivnost praktikuje se stalno!

 


Podsetnik:

 

  • Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
  • Isplanirajte svoje obroke;
  • Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
  • Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
  • Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
  • Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
  • Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
  • Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
  • Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
  • Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
  • Pravilna ishrana je osnova lečenja i sprovodi se doživotno;
  • Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
  • Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
  • Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
  • Izbegavajte masnu hranu;
  • Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
  • Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
  • Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
  • Redovno vežbajte, rekreirajte se;
  • Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

 

 

Јasna Anđelković, 
viši dijetetičar-nutricionista
Autorka je urednik portala NaDijeti.com
Članak je preuzet uz odobrenje autorke

 


eXTReMe Tracker