|
Broja poseta |
|
Danas84
Juče86
Nedelja463
Mesec463
Ukupno463
|
|
 |
|
|
|
Svet Medicine
Srbija, novi kandidat za članstvo u EU, je završila kao zadnja na listi kada je Evropski zdravstveni potrošački indeks za 2012. godinu („2012 Euro Health Consumer Index”,„EHCI”) predstavljen 15-tog maja u Evropskom parlamentu u Briselu. Poređenje je dalo Holanđanima 872 od potencijalnih 1000 poena, nakon čega je sledila Danska (822), Island (799), Luksemburg (791) i Belgija (783). Srbija je dobila 451 poena, polovinu holandskog nivoa.
Opširnije: Srbija na dnu liste kvaliteta zdravstva u Evropi
 Klasifikacija i nomenklatura korišćena u ovom pregledu bazira se na nešto modifikovanoj klasifikaciji predloženoj od strane WHO. Ova podela počiva na premisi da tip ćelija tumora podseća na jedan od 3 glavna tipa epitelnih ćelija pankreasa: ćelije duktusa, ćelije acinusa i endokrine ćelije.
Opširnije: Karcinom pankreasa - patologija
 Hronični pankreatitis nije primarno hirurško oboljenje. Predominantni simptom hroničnog pankreatitisa je neprolazni bol u gornjim partijama trbuha koji ima više od 85% pacijenata. Refraktaran na analgetike, bol se održava kod 55% do 85%, konzervativno lečenih pacijenata. Drugi simptomi hroničnog pankreatitisa su oni povezani sa endokrinom i egzokrinom insuficijencijom. Egzokrina pankreasna insuficijencija nastaje 10 do 20 godina nakon početka bolesti i uslovljava steatoreju, malapsorpciju, gubitak u telesnoj težini i kaheksiju. Manifestacija endokrine insuficijencije sa insulin zavisnim i nezavisnim dijabetesom se dešava kasnije pošto je endokrini pankreas otporniji na oštećenja. Dalje, hronični pankreatitis je često povezan sa komplikacijama na okolnim organima koje su u vezi sa bolešću. Ove komplikacije nastaju ili iz pseudocisti ili inflamatorne pankreasne mase, koja je često lokalizovana u glavi pankreasa.
Opširnije: Hronični pankreatitis - Hirurško lečenje
 U svetu u kome su i danas veliki broj pojava oko nas ostale zagonetka i misterija, pankreas zauzima značajno mesto upkos tome što je u prošlosti bio predmet izučavanja generacija briljantnih lekara i naučnika. Organ čija je anatomska pozicija oduvek otežavala pristup za izučavanje a celularne funkcije decenijama frustrirale fiziologe i biohemičare, nije bio blagonaklon ni prema kliničarima i hirurzima. Ovaj misteriozni organ, ušuškan u penumbru svoje nepristupačnosti i funkcionalne inkomprehensibilnosti, vekovima je bio „terra incognita“ za sve one koji su pokušavali da stupe na njegovu teritoriju. Ono što je za Tebu bila Sfinga milenijumima, za abdomen je to zasigurno pankreas. Možemo se nadati da će savremena medicina kao Edip biti u stanju da reši njegovu zagonetku do kraja. Ovde ćemo baciti svetlo unazad na one ljude i otkrića koja su doprinela rešavanju zagonetke po imenu - pankreas.
Opširnije: Istorija pankreasa
 Nakon višegodišnjeg istraživanja pankreasa, dijagnostički serumski marker za hronični pankreatitis nije dostupan. Obično se dijagnoza postavlja kombinacijom imidžing procedura, kao što su ultrasonografija i ERCP i testovi egzokrine i endokrine funkcije. Najjednostavniji neinvazivni test bi bio merenje egzokrinih pankreasnih enzima ili hormona u uzorcima krvi nakon gladovanja. Totalne serumske amilaze, za razliku od pankreasnih ili pljuvačnih izoamilaza, se rutinski mere od 1929. godine, ali su od male koristi za dijagnozu hroničnog pankreatitisa. Pošto se sekrecija amilaza u crevo u hroničnom pankreatitisu smanjuje, postavljena je hipoteza da se niske serumske amilaze mogu koristiti za dijagnozu hroničnog pankreatitisa. Nažalost, pankreasna izoamilaza je normalna kod mnogih pacijenata sa blagim do umerenim hroničnim pankreatitisom sa senzitivnošću od samo 60% i varijacijama od 12% do 100% u zavisnosti od inteziteta bolesti. Isti problemi se primenjuju na merenje lipaze i tripsina.
Opširnije: Hronični pankreatitis - Dijagnostičke procedure
 Hipokratovu zakletvu tradicionalno polažu lekari obavezujući se na ustrajavanje u etičkom vršenju dužnosti svoje profesije. Iako ne postoje nepobitni dokazi pretpostavlja se da je zakletva delo Hipokrata, oca medicine, ili nekog od njegovih učenika. Nastala je oko 4. veka p. n. e. Iako je sadržina originalne Zakletve relativno van vremenskog konteksta smatra se tradicionalnim činom uvođenja lekara u praksu.
Opširnije: Hipokratova zakletva
|
|
|
|
